PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA: Električni trotinet moći će da voze lica starija od 14 godina i to samo delovima kolovoza na kojima je ograničenje brzine do 30 kilometara na čas, dok će punoletni građani moći da voze trotinet tamo gde je ograničenje 50 kilometara na čas

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima prvi put u naše zakonodavstvo uvode se električni trotineti. Njih će, kako objašnjava Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, moći da voze već četrnaestogodišnjaci, ali pod posebnim uslovima.

Naime, sve do 18. godine, vozači električnih trotineta moći će da se kreću samo delovima kolovoza na kojima je ograničenje brzine do 30 kilometara na čas, dok će punoletni građani moći da voze trotinet tamo gde je ograničenje 50 kilometara na čas. Dakle, samo u naseljenim mestima. Predviđeno ograničenje brzine za trotinet je, inače, 25 kilometara na čas.

I jedni i drugi moći će da koriste biciklističke staze, ali ne i trotoare. Naime, Evropski komitet za bezbednost saobraćaja, kao telo Evropske komisije, dao je preporuku da države članice EU ne dozvole kretanje po trotoaru, zbog velike nebezbednosti po pešake, pa je ovo prihvatio i naš zakonodavac.

- Trotineti će moći da se kreću uz desnu ivicu kolovoza, do širine od jednog metra - objašnjava Okanović. - Ovo su pomoćna prevozna sredstva, čiji cilj nije da vas preveze iz jednog dela grada u drugi, već da vas preveze manje prometnim ulicama do stanice gradskog prevoza, kojim ćete se odvesti do drugog dela grada, npr. na posao, i zatim opet od stanice doći trotinetom do kancelarije.

Sa ozakonjenjem električnih trotineta pojaviće se i brojni operateri koji će ih rentirati, pa će se i sam broj ovih prevoznih sredstava na ulicama povećati. Zato je, smatra Okanović, potrebno doneti propis koji će regulisati i poslovanje operatera, od izdavanja i ukidanja licenci, do ograničenja.

- Sa operaterom se mora dogovoriti o rešenju koje postoji svuda: da trotineti koje iznajmljuje imaju blokadu kada vozač stigne do zabranjene, pešačke zone. Prosto, da se isključi. Ovo se postiže tako što su ovi dvotočkaši na struju povezani GPS-om sa operaterom. Postojaće i aplikacije, pa će oni koji žele da iznajme prevoz na njoj moći da vide i koji im je najbliži operater i koje su crvene zone - kaže Okanović.

Mnogi evropski gradovi u saradnji sa operaterima uveli su i posebna pravila. Recimo, zbog velikog broja incidenata usled vožnje u pijanom stanju, trotineti se ne mogu iznajmiti uveče, npr. posle 22 ili 23 sata. I u Srbiji će svaki grad ponaosob moći da odredi pravila ponašanja za vozače.

Zakon donosi i značajne izmene u pogledu finansiranja. Godišnje se, kako kaže Okanović, od kazni za saobraćajne prekršaje naplati oko 100 miliona evra. Taj novac trenutno, po zakonu, mora da bude uložen u bezbednost saobraćaja, od čega trećina ostaje lokalnoj samoupravi, a dve trećine ide državi. Od novca koji je išao MUP-u ulagano je u "ležeće policajce" u zonama škola, kružne tokove umesto običnih raskrsnica, opremanje jedinice saobraćajne policije vozilima, droga-testovima, spasilačkom opremom... Okanović kaže da je novac koji je išao lokalnim samoupravama neretko nenamenski trošen i zato će se finansiranje ubuduće centralizovati - sve će ići u budžet, a odatle će određeni procenat biti ulagan u bezbednost saobraćaja.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 12.08.2023.
Naslov: Redakcija