ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA: Nova praksa Republičke komisije vezana za podnošenje zahteva na konkursnu dokumentaciju

Često se u praksi susrećemo sa različitim tumačenjima i stavovima koje zauzima Republička komisija prilikom odlučivanja u postupcima zaštite prava, prilikom donošenja Rešenja, a koji zahtevaju posebnu pažnju i koji nam mogu ukazivati na praksu koju će prilikom odlučivanja u buduće zauzimati Republička komisija, a koja zahteva i posebnu pažnju ponuđača.

Ovoga puta skrećemo Vam pažnju na rešenje Republičke komisije, broj 4-00-391/2023 od 28.06.2023.godine.

Ovim Rešenjem Republička komisija je odbila zahtev za zaštitu prava, zainteresovanog lica/ponuđača (u daljem tekstu ponuđač 2), kojim je osporavana sadržina konkursne dokumentacije. Pretežan zakonski osnov za donošenje ovog Rešenja Republička komisija je našla u članu 214. stav 6. Zakona o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 91/2019 - dalje: ZJN) kojim je propisano “Zahtevom za zaštitu prava ne mogu da se osporavaju radnje naručioca preduzete u postupku javne nabavke ako su podnosiocu zahteva bili ili mogli biti poznati razlozi za njegovo podnošenje pre isteka roka za podnošenje zahteva iz st. 2 - 4. ovog člana, a podnosilac zahteva ga nije podneo pre isteka tog roka.

U predmetnom postupku postojao je prethodni postupak zaštite prava koji je podnelo drugo zainteresovano lice/ponuđač (u daljem tekstu ponuđač 1), je takođe osporavao sadržinu konkursne dokumentacije. Ovaj prvi postupak zaštite prava na sadržinu konkursne dokumentacije bio je pokrenut 03.04.2023.godine. Zahtev za zaštitu prava koji je podneo ponuđač 1 završio na način da je Republička komisija ovaj zahtev ocenila kao neosnovan i naložila naručiocu nastavak postupka. Naručilac je nastavio postupak i produžio rok za podnošenje ponuda za 29.05.2023.godine.

Ponuđač 2, uvidevši da je naručilac nastavio sa sprovođenjem predmetnog postupka, postavlja pitanja naručiocu i zahteva izmenu konkursne dokumentacija, a nakon toga dana 26.05.2023.godine, podnosi zahtev za zaštitu prava, pri tom osporavajući sadržinu konkursne dokumentacije.

Republička komisija je predmetnim Rešenjem odbila zahtev za zaštitu prava ponuđača 2 i konstatovala da u fazi predmetnog postupka iz celokupnog činjeničnog stanja proizilazi da podnosilac zahteva (ponuđač 2) nema zakonsku mogućnost da osporava pravilnost postupanja naručioca u vezi sa sačinjavanjem konkursne dokumentacije i sadržinom iste, jer je ona u neizmenjenom obliku bila poznata svim zainteresovanim privrednim subjektima od dana 25.03.2023.godine, te u odnosu na koju je dana 04.04.2023.godine istekao rok do koje se mogla osporavati.

Dakle, Republička komisija je zauzela stav u ovom rešenju, da ako neko od ponuđača podnese zahtev za zaštitu prava pre isteka za podnošenje ponude, u zakonom propisanom roku i u međuvremenu, istekne prvi rok koji je određen za podnošenje ponude i konkursna dokumentacije ostane nepromenjena, ostali ponuđači nemaju pravo da se žale na konkursnu dokumentaciju po isteku ovog prvobitnog roka ako to prav nisu odmah iskoristili, već eventualno mogu osporavati samo izmene konkursne dokumentacije, ukoliko ih je bilo.

Udruženje Ponuđača Srbije smatra da ne postoji nijedan pravni osnov za skraćivanje zakonom zagarantovanog prava na podnošenje zahteva za zaštitu prava ponuđača. Odredbu člana 214.stav 6. ZJN potrebno izuzetno restriktivno tumačiti, jer u protivnom dolazi do kršenja Ustavom zagarantovanih prava, a takođe otvara vrata za opasne i koruptivne izazove, koji omogućuju dogovor između naručioca i “preferiranog” ponuđača, da kroz postavljeno pitanje i podneti zahtev za zaštitu prava, može da “zaključa” pravo svim ostalim ponuđačima/zainteresovanim licima na postavljanje pitanja i podnošenje zahteva za zaštitu prava ili eventualno ispravku konkursne dokumentacije.

Ovakvo tumačenje zakonske odredbe člana 214. stav 6. ZJN, kosi se sa jednim od osnovnih ustavnih načela Republike Srbije, načelom vladavine prava. Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima. Zakonom o javnim nabavkama ponuđačima je pravo na žalbu uslovljeno i tim uslovljavanjem potpuno ograničeno, te u ovom slučaju vladavine prava nema.

Nezakonito dodeljeno diskreciono pravo ostavlja mogućnost, u praksi, naručiocu da konkursnu dokumentaciju prilagodi preferiranom ponuđaču, da preferirani ponuđač kroz “simulirani” zahtev za zaštitu prava zaključa pravo svim ostalim ponuđačima na podnošenje zahteva, što na kraju rezultuje da se sa “preferiranim” ponuđačem zaključi ugovor, protivno pozitivnim zakonskim propisima i uzročno posledično da se još više smanji konkurencija u javnim nabavkama.

Na osnovu svega napred iznetog Udruženje Ponuđača Srbije Vam preporučuje da ukoliko smatrate da je neka konkursna dokumentacija ograničavajuća i protiv zakonita, ukoliko želite, zahtev podnesete pre isteka prvog roka za podnošenje ponude, bez obzira na to, ako je u tom postupku neki drugi ponuđač podneo zahtev, jer Vi nikako ne možete znati šta je taj drugi ponuđač zahtevom osporavao. Ovo je iz razloga što se istekom prvobitnog roka za podnošenje ponuda gubi pravo na osporavanje sadržine konkursne dokumentacije, jer je ista bila javno dostupna svim ponuđačima, bez izuzetaka na Portalu javnih nabavki, po mišljenju Republičke komisije.

Izvor: Vebsajt Ponuđači Srbije, 07.08.2023.
Naslov: Redakcija