NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O KULTURI: Cilj je da se uvede red u funkcionisanje manifestacija i festivala kroz uredbu kojom bi se odredile manifestacije čije sigurno finansiranje treba da obezbedi država, te da se odrede subjekti u kulturi o kojima država treba više da brine poput pojedinih zadužbina
Poslednja u nizu javnih rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi održana je 12. aprila 2019. godine u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu.
Predstavnici Ministarstva kulture i informisanja predstavili su osnovne predloge i izmene koji su predviđeni Nacrtom zakona, a koji je sačinila Radna grupa Ministarstva, i pozvali su prisutne da sve sugestije, predloge i primedbe dostave Ministarstvu s obzirom da je u pitanju radna verzija nacrta, a ne konačni tekst.
Osnovne izmene i dopune Zakona o kulturi ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 13/2016 i 30/2016 - ispr.) odnose se na vraćanje nacionalnih priznanja za vrhunski doprinos kulturi, na kriterijume o izboru rukovodećih kadrova u ustanovama kulture, prvenstveno da bi se sprečile zloupotrebe v. d. stanja i definisali uslovi za članstvo u upravnim odborima.
U fokusu su i definisanje opštih interesa u kulturi i digitalizacija kao jedan od prioriteta.
Cilj je i da se uvede red u funkcionisanje manifestacija i festivala kroz uredbu kojom bi se odredile manifestacije čije sigurno finansiranje treba država da obezbedi, zatim da se odrede subjekti u kulturi o kojima država treba više da brine poput pojedinih zadužbina.
Uvođenje inspekcijskog nadzora radi obezbeđivanja primene Zakona o kulturi, usaglašavanje Zakona o kulturi s drugim zakonskim rešenjima u oblasti digitalizacije, pooštravanje kriterijuma za dodelu nacionalnih priznanja, razrade u oblasti kulturnog nasleđa kroz donošenje zakona...sve su to teme obuhvaćene Nacrtom zakona.
Osnovne primedbe koje su se čule u Kinoteci odnose se na status samostalnih umetnika i na neusaglašenost Zakona o kulturi s poreskim propisima zbog čega oni moraju da "plaćaju velike kamate na doprinose koje nisu nastale njihovom krivicom".
Takođe, odredbom Nacrta zakona u oblasti zaštite ta funkcija uskraćena je Centralnom institutu za konzervaciju koji se time bavi već 10 godina, što će, prema rečima, pomoćnice ministra Danijele Vanušić, biti rešeno Zakonom o kulturnom nasleđu na kome se radi.
Izneti su i oprečni stavovi o tome da li treba ili ne odrediti koji festivali su od nacionalnog značaja i kao takvima obezbediti sigurno finansiranje i mogućnost dugoročnog planiranja programa.
Iz Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine upućena je primedba zbog toga što nacionalne manjine nisu konsultovane pri izradi Nacrta zakona uz stav da bi pre slanja u Narodnu skupštinu trebalo i njima dostaviti na razmatranje predloženi Nacrt zakona.
Iznet je predlog da u upravnom odboru ustanove kulture, koju dve ili tri nacionalne manjine odrede kao ustanovu od značaja za njih, treba da bude po jedan pripadnik svake od tih nacionalnih manjina, ali i primedba da se posebnom odredbom o merama zaštite ćirilice, ugrožava drugo pismo - latinica.
Predstavnici Koordinacionog odbora reprezentativnih umetničkih udruženja uputili su primedbu na odredbu koja se odnosi na izbor članova Nacionalnog saveta za kulturu, kojom se, smatraju, "urušava autonomno pravo struke da bira člana Nacionalnog saveta po svojim kriterijumima" i da Nacionalni savet "ne može da vrši svoju ulogu korektiva izvršne vlasti ukoliko ta vlast ima uticaj na izbor članova".
Nakon razmatranja i eventualnog usvajanja dostavljenih predloga, Radna grupa će Nacrt proslediti na razmatranje ostalim ministarstvima, a zatim Nacrt ide u Narodnu skupštinu gde je takođe podložan amandmanima.
Kako je istaknuto na javnoj raspravi, već je stiglo dosta dopuna nakon prethodnih rasprava, održanih u drugim gradovima.
Izvor: Vebsajt RTV, 12.04.2019.Naslov: Redakcija