ZAKON O PRIVREMENOM UREĐIVANJU NAČINA ISPLATE PENZIJA: Inicijativa da penzionerska potraživanja postanu javni dug. Penzioneri bi tokom pet godina dobijali obveznice, uz mogućnost njihove prevremene prodaje na finansijskom tržištu i uz garantovano pravo nasleđivanja

Da li će penzionerska potraživanja prema državi na ime gotovo četvorogodišnjeg umanjenja penzija biti proglašena za javni dug i pretvorena u obveznice koje bi se isplaćivale u narednih pet godina, ili će država čekati odgovor suda na tužbe nekoliko desetina hiljada oštećenih penzionera, pitanja su koja muče najstarije u Srbiji, ali su trenutno bez odgovora.

Mogućnost pretvaranja u javni dug sugerisali su pravnici na nedavno održanim "Budvanskim pravničkim danima", kao kompromisno zakonsko rešenje. Na taj način bi se, po njima, izbegli ogromni budžetski izdaci koje mogu da prouzrokuju mnogobrojne penzionerske tužbe.

Prof. dr Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu napominje da je reč o potencijalno velikim sredstvima, višim od 100 milijardi dinara, čija isplata bi predstavljala veliki udar na javne finansije, a time i na privredu Srbije.

- Ako se eventualno umanjene penzije pretvore u javni dug, a to se ostvari uz istovremeno visoko redovno povećanje penzija i plata, rast ulaganja u vojsku, zdravstvo i smanjenje poreza, ubrzo bismo se našli u istoj situaciji kao krajem 2014. godine - kaže profesor. - Druga mogućnost je da se u tom slučaju sačuva makroekonomska stabilnost, ali da se žrtvuju drugi rashodi države, što bi značilo da se odustane od redovnog usklađivanja penzija ili da ono bude minimalno, da plate rastu minimalno, da se smanje ulaganja u infrastrukturu, kao i da se odustane od smanjenja poreza.

Prof. Arsić kaže da su uštede na penzijama bile nužne da bi se sprovela fiskalna konsolidacija i sprečio bankrot države, ali je to urađeno na pravno problematičan način.

- Naime, uštede su ostvarene tako što su različitim grupama penzionera čekovi različito smanjeni - nekima za jedan odsto, a nekima za skoro četvrtinu, dok 60 procenata penzionera nije imalo smanjenje - kaže profesor. - Na taj način promenjeni su odnosi između različitih nivoa penzija koji su određeni penzijskim zakonom. Nisam siguran da li iz toga nužno sledi da umanjenje penzija mora da se pretvori u javni dug. Ipak, čini mi se da to nije nužno, osim u slučaju ako bi se Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija ("Sl. glasnik RS", br. 116/2014 i 99/2016) proglasio neustavnim.

Za Mihajla Radovića, predsednika Udruženja sindikata penzionera Srbije, vlast je kreirala ovakav način umanjenja penzija, "ali nije razmišljala o tome da će nekada morati da nadoknadi ono što je uzeto".

Za Radovića je neprihvatljivo i da niko ne govori o kamati, iako je reč o državnoj štednji. Svaka štednja, po njemu, podrazumeva i određenu kamatu.

Javni dug za penzionerska potraživanja bi, prema predlogu pravnika, trebalo postaviti analogno zakonskom rešenju o tzv. staroj deviznoj štednji, čija se desetogodišnja isplata završava u junu ove godine. Iznos neisplaćenih potraživanja trebalo bi pretvoriti u obveznice koje bi se sukcesivno isplaćivale u narednom petogodišnjem roku, uz mogućnost njihove prevremene prodaje na finansijskom tržištu i uz garantovano pravo nasleđivanja.