Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O PRIVREMENOM UREĐIVANJU NAČINA ISPLATE PENZIJA: Pravnici predlažu da umanjene penzije postanu javni dug. Penzioneri bi tokom pet godina dobijali obveznice, koje bi mogli i prevremeno da prodaju na berzi


Neisplaćena penzionerska potraživanja treba zakonski utvrditi kao "javni dug" i pretvoriti u obveznice koje bi se isplaćivale u narednom petogodišnjem roku, uz pravo nasleđivanja i mogućnost da se prodaju na tržištu. To je predloženo na upravo završenom susretu pravnika "Budvanski pravnički dani".

Budući da se očekuje da više stotina hiljada penzionera podnese tužbe posle ukidanja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija ("Sl. glasnik RS", br. 116/2014 i 99/2016 - dalje: Zakon), ovakvo rešenje koje je predloženo na savetovanju pravnika sprečilo bi nepotrebno opterećenje sudova i poštedelo budžet ogromnih troškova.

Prema rečima Ratomira Slijepčevića, sekretara Udruženja za komparativno pravo, na ovaj način obezbedilo bi se pravično kompromisno zakonsko rešenje.

Najavljena inicijativa da se do kraja 2018. godine ukine Zakon iz 2014. godine i da se ubuduće isplaćuju neumanjene penzije, uz odgovarajuće procentualno povećanje, zaslužuje punu podršku. Međutim, u toj situaciji ostaje otvoreno pitanje vraćanja neisplaćenog dela umanjenih penzija u proteklom četvorogodišnjem, odnosno petogodišnjem periodu – kaže Ratomir Slijepčević.

On podseća da opravdanim stavljanjem van snage sada važećeg Zakona nastaje potencijalna i najavljena namera nekoliko stotina hiljada oštećenih penzionera da zatraže sudsku zaštitu svojih neisplaćenih penzionerskih pravosnažno utvrđenih potraživanja.

To bi prouzrokovalo ogromne budžetske izdatke, sa dugotrajnim i neizvesnim sudskim ishodnom. Zato takav pravosudni epilog treba izbeći usvajanjem kompromisnog zakonskog rešenja koje bi bilo pravično, uz istovremenu zaštitu postignute makro-budžetske stabilnosti. Neisplaćena penzionerska potraživanja treba zakonski utvrditi kao "javni dug". Analogno zakonskom rešenju o takozvanoj staroj deviznoj štednji, čija se desetogodišnja isplata završava u junu ove godine, iznos neisplaćenih potraživanja treba pretvoriti u obveznice koje bi se sukcesivno isplaćivale u narednom petogodišnjem roku, uz mogućnost njihove prevremene prodaje na finansijskom tržištu i uz garantovano pravo njihovog nasleđivanja – ukazao je Slijepčević.

Ovaj predlog izazvao je veliko interesovanje i odobravanje pravnika, tim pre što bi takvo kompromisno rešenje bilo u skladu sa članom 19 Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja), prema kojem strane u obligacionom odnosu treba da nastoje da svoje sporove reše mirnim putem, bez korišćenja sudske zaštite. Na taj način bi se izbeglo nepotrebno i neracionalno ogromno opterećenje sudova. U suprotnom, kada se ukine vremenski limitiran važeći Zakon otpada i zakonski osnov za zadržavanje neisplaćenih delova penzija.

U tom slučaju oštećeni mogu zahtevati sudsku zaštitu, na osnovu instituta "sticanja bez osnova" odnosno neosnovanog obogaćenja iz člana 210, 214 i 219 Zakona o obligacionim odnosima. To u svakom slučaju treba izbeći. Verujem da i u Vladi Srbije razmatraju odgovarajuće realno kompromisno rešenje – kaže Ratomir Slijepčević.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 09.06.2018.
Naslov: Redakcija