Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

REFORMA PRAVOSUĐA: Tužilački budžet 2017. godine bolji je nego ranije, ali i dalje postoje ogromni dugovi prema advokatima po službenoj dužnosti, veštacima i zamenicima tužilaca


Promene u pravosuđu moraju da krenu iz samog pravosuđa, a najveća zabluda je da će se pojaviti neka kvalitetnija izvršna vlast koja će samu sebe da ograniči i učini pravosuđe moćnijim, izjavio je sudija Apelacionog suda, Miodrag Majić.

Majić je, objašnjavajući svoji izjavu u kojoj je rekao da očekuje pobunu u pravosuđu, naveo da to bombastičnije zvuči, od onoga što je rekao, ističući da je jedino realno očekivati da promene u pravosuđu krenu iz samog pravosuđa.

"Najveća zabluda je da će se pojaviti neka kvalitetnija izvršna vlast koja će samu sebe da ograniči i učini pravosuđe moćnijim. To nije prirodno. Jedino što se može dogoditi je da se samo pravosuđe pobuni zbog ponižavajućeg položaja i protiv pojedinaca u svojim redovima koji kaljaju ugled pravosuđa", rekao je Majić ističući da bi pretežniji broj sudija trebalo da prestane da pije jutarnju kafu s "ljudima koji su se ogrešili o struku".

Komentarišući Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, Majić je podsetio da je mišljenje predstavnika struke da uloga predsednika sudova treba da se relativizuje, a pomenuti zakonski predlog čini suprotno.

Istakao je da u velikom broju slučajeva, predsednici sudova predstavljaju sponu sa izvršnom vlašću. Predlog zakona, kako kaže, dodatno jača ulogu predsednika suda, jer predviđa mogućnost dva mandata od po četiri godine, kao i to da predsednik suda koji je stekao uslove za penziju, ne ide u penziju dok mu ne istekne mandat.

Član Državnog veća tužilaca Radovan Lazić osvrnuo se na izbor tužioca za ratne zločine koji je na dnevnom redu sednice Narodne skupštine Republike Srbije. Lazić je istakao da je to što Srbija godinu dana nije imala tužioca za ratne zločine svakako uticalo na rad Tužilaštva, jer rukovodilac koji nema pun mandat, nema ni ustavne garancije koje mu omogućavaju da vrši svoju dužnost.

On je ukazao i na to da se, pored tužioca za ratne zločine, čeka i na izbor još tridesetak javnih tužilaca, što znači da je više od trećine države bez javnih tužilaca.

"Namera je izvršne vlasti da se vrši neka vrsta nedozvoljenog uticaja i pritiska. Kada je javni tužilac izabran na pun mandat od šest godina, teže je uticati nego kada vrši funkciju danas, a sutra možda više neće biti na tom mestu. Vlada predlaže Skupštini javne tužioce za određeno tužilaštvo, ako neko vrši funkciju, očekuje da bude predložen, a onda je podložniji pritisku Vlade", objašnjava Lazić.

Lazić je istakao i da su svi tužioci nekada doživeli pritisak, osim možda "onih koji ne čitaju novine, ne gledaju televiziju i žive u svojoj sobi".

Podseća da se svaki dan mogu čuti komentari ministara, predsednika vlade i političara iz vlasti i opozicije o predmetima koje vodi tužilaštvo, i time se, kako kaže, jasno daje do znanja kakve se odluke očekuju. Kaže da postoje i direktni pritisci, ali u manjoj meri.

Lazić se osvrnuo i na slučaj Savamale, ističući da je greška što nadležno Više tužilaštvo u Beogradu ne obaveštava javnost o tome dokle su stigli u tom predmetu.

"Siguran sam da je u tom konkretnom predmetu Tužilaštvo nemoćno ako ne postoji volja u policiji", ističe on i podseća da je izveštaj Zaštitnika građana pokazao da je policija bila direktno umešana u taj slučaj, jer joj je bilo naređeno da ne reaguje dok je vršenje krivičnog dela u toku. Zato je, kako kaže, teško očekivati da policija taj slučaj reši.

Tužilaštvo, s druge strane, nema operativni kapacitet za otkrivanje krivičnog dela, iako mu je ta dužnost pripisana zakonom. Podseća da tužilaštvo u Srbiji nema istražitelje, za razliku od nekih drugih zemalja, npr. SAD gde tužilaštvo na federalnom nivou na raspolaganju ima čuveni FBI.

Instrumenti koji su dati Tužilaštvu su mrtvo slovo na papiru, upozorava Lazić i pominje da tužilac nema mogućnost da pokrene disciplinski postupak protiv policije jer ne dostavlja podatke o slučaju Savamale, već može samo da zahteva da se disciplinski postupak pokrene, što može i svaki drugi građanin.

Drugo pitanje je protiv koga bi se taj disciplinski postupak pokrenuo, jer iz informacija dostupnih javnosti, ne zna se ko je odgovorno lice za koje se zna da ne postupa po zahtevu Tužioca.

"Sasvim sam siguran ako bi Tužilaštvo tražilo podatak ko je zadužen, da bi dobilo informaciju da se radi o nekom operativcu koji bi verovatno prihvatio odgovornost i da bude kažnjen sa smanjenjem plate od 20 ili 30 odsto", uveren je Lazić.

Lazić kaže i da je neophodno unaprediti rad tužilaštva i ističe da iako je tužilački budžet ove godine bolji nego ranije, i dalje postoje ogromni dugovi prema advokatima po službenoj dužnosti, veštacima i zamenicima tužilaca.

Izvor: Vebsajt N1, 11.05.2017.
Naslov: Redakcija