UREDBE ZA SPROVOĐENJE EKONOMSKIH MERA ZA SMANJENJE NEGATIVNIH EFEKATA PROUZROKOVANIH PANDEMIJOM KORONAVIRUSA: Mere su podeljene u četiri grupe: poreska politika, direktna pomoć, podrška likvidnosti i pomoć svakom punoletnom građaninu posle korona krize

Vlada Republike Srbije donela je tri uredbe, kojima se precizira pravni okvir ko će moći da koristi državnu pomoć iz paketa ekonomskih mera vrednog 608,3 milijarde dinara, odnosno 5,1 milijardu evra.

Prema ovim uredbama, svi privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da koriste mere pod uslovom da počev od 15. marta 2020. godine, pa do dana stupanja na snagu uredbi, nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10 odsto.

Ne računaju se zaposleni koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre pomenutog datuma za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine, pa do stupanja Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 ("Sl. glasnik RS", br. 54/2020) na snagu.

Pogodnosti iz ove uredbe mogu da koriste i preduzetnici koji su registrovali privremeni prestanak obavljanja delatnosti najranije na dan 15. marta 2020. godine, odnosno na dan proglašenja vanrednog stanja.

Oni koji su registrovali firmu posle tog datuma, nemaju pravo na ovaj program.

Razjašnjeno je da korisnici pomoći mogu da budu i udruženja i druge neprofitne organizacije, ukoliko nisu na spisku korisnika javnih sredstava.

Mogućnost odlaganja plaćanja poreza i doprinosa se odnosi na one privredne subjekte, uključujući i ogranke i predstavništva stranih pravnih lica, ali ne važe za banke i druge finansijske institucije.

Planom mera odloženo je plaćanje poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada do 4. aprila 2021. godine.

Plaćanje ove obaveze će početi od januara sledeće godine i to na najviše 24 mesečne rate, bez kamate.

Kada je reč o uplati bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta, u iznosu od oko 30.000 dinara, na njih imaju pravo: preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice, pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja.

Isplata će početi u maju i ide u tri rate - maj, jun i jul.

Veliko pravno lice ima pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava u iznosu od 50 odsto osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine, i to za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prekid rada nakon uvođenja vanrednog stanja

Isplata će biti u maju, junu i julu, u iznosu 50 odsto minimalne zarade za mesec mart.

I oni su u obavezi da otvore namenski račun, preko koga će ići ta isplata.

To je novac koji poslodavac može da uračuna u minimalnu naknadu zarade od 60 procenata, a može da ide i kao dodatak na tih 60 odsto od ukupne zarade zaposlenog.

Privredni subjekat u privatnom sektoru gubi pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja ukoliko u periodu od uvođenja vanrednog stanja pa do isteka roka od 3 meseca od poslednje isplate direktnih davanja, smanji broj zaposlenih za više od 10 odsto ne računajući zaposlene koji su zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u pomenutom periodu.

Kada je reč o finansijskoj podršci privrednim subjektima za održavanje likvidnosti izdvojiće se 24 milijardi dinara za odobravanje kredita preko Fonda za razvoj.

Osnovni cilj je da se obezbedi podrška preduzećima za nabavku obrtnih sredstava i podrška za održavanje tekuće likvidnosti u cilju izmirivanja obaveza nastalih prema poslovnim partnerima, zaposlenima i državi.

Pravo na korišćenje sredstava imaće preduzetnici, zadruge, mikro, mala i srednja preduzeća koja su u većinskom privatnom ili zadružnom vlasništvu, uz uslov da obavljaju proizvodnu, uslužnu, trgovinsku i poljoprivrednu delatnost.

Krediti za održavanje tekuće likvidnosti i nabavku obrtnih sredstava odobravaće se na rok otplate do 36 meseci, na grejs period do dvanaest meseci, po kamatnoj stopi od jedan odsto godišnje. Krediti se odobravaju i vraćaju u dinarima.

Minimalni iznos kredita koji mogu podići privredna društva je 1. 000. 000 dinara a preduzetnici i zadruge 200. 000 dinara.

Maksimalan iznos kredita može biti: za preduzetnike i mikro pravna lica do 10. 000. 000 dinara, za mala pravna lica do 40. 000. 000 dinara i za srednja pravna lica do 120. 000. 000 dinara.

Osnovni uslov za realizaciju ovih kredita je zadržavanje broja zaposlenih na dan 16. marta 2020., s tim da se kako do podnošenja zahteva tako i u toku korišćenja kredita prihvata odstupanje od 10 odsto od broja zaposlenih.

Svi punoletni građani dobiće po 100 evra, po ukidanju vanrednog stanja, u dinarskoj protivvrednosti.

Do četvrtka biće gotov i pravni okvir za garantnu šemu za podršku privredi, odnosno preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima, najavio je ministar finansija Siniša Mali.

Mali je rekao da će biti gotov pravni okvir za garantnu šemu za podršku privredi, odnosno preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima i da je vrednost kredita koji će biti plasirani na taj način dve milijarde evra.

"To je novac za koji će država garantovati", rekao je Mali i naveo da će im taj novac biti na raspolaganju već ovog meseca.

Država sarađuje sa Udruženjem banaka i već su dogovorili, kaže, najpovoljnije uslove, a u toku je komunikacija banaka sa svojim klijentima.

Takođe, najavio je ministar, do petka sledeće nedelje biće usvojen i pravni okvir koji se odnosi na poljoprivrednike.

Program ekonomskih mera inače sadrži četiri mere, mere poreske politike, direktnu pomoć privatnom sektoru, mere za očuvanje likvidnosti i direktnu pomoć svim punoletnim građanima i vredan je 5,1 milijardi evra, odnosno 608,3 milijardi dinara.

Država će izdvojiti 24 milijardi dinara za odobravanje kredita preko Fonda za razvoj za podršku privrednim subjektima za održavanje likvidnosti, najavio je ministar finansija Siniša Mali.

Mali je rekao da je osnovni cilj je da se obezbedi podrška preduzećima za nabavku obrtnih sredstava i podrška za održavanje tekuće likvidnosti u cilju izmirivanja obaveza nastalih prema poslovnim partnerima, zaposlenima i državi.

Uslov će biti da obavljaju proizvodnu, uslužnu, trgovinsku i poljoprivrednu delatnost.

Krediti za održavanje tekuće likvidnosti i nabavku obrtnih sredstava odobravaće se na rok otplate do 36 meseci, na grejs period do dvanaest meseci, po kamatnoj stopi od 1 odsto godišnje, a krediti se odobravaju i vraćaju u dinarima.

Postupak izdavanja dužničkih hartija od vrednosti na teritoriji Srbije za vreme vanrednog stanja je pojednostavljen i pripremljeni su propisi koji olakšavaju i pojeftinjuju izdavanje korporativnih obveznica.

Osnovna novina, jeste pojednostavljivanje postupka za odobravanje Prospekta preduzeća za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti.

Objavljivanje prospekta umesto 77, trajaće 17 dana, a trošak gde se računaju provizije Komisije za hartije od vrednosti, Centralnog registra i Beogradske berze, biće maksimalno smanjen.

Maksimalni trošak izdavanja korporativnih obveznica se smanjuje sa oko 80.000 evra na ne više od 18.500 hiljada evra.

Inače, prednost ovih obveznica u odnosu na bankarske pozajmice je taj što se glavnica isplaćuje na kraju otplatnog perioda, dok se u periodu trajanja obveznice periodično isplaćuje investitoru samo vrednost kupona, čime se obezbeđuje veći novčani tok kod preduzeća.

Mali je poručio da naša zemlja može da izdrži finansijski teret svih usvojenih mera i da novca.

On je ukazao da je program ekonomskih mera pripreman zajedno sa kabinetima predsednika i premijerke.

Siniša Mali je rekao da se više hiljada radnika u Srbiji vratilo na posao nakon što su objavljene ekonomske mere za pomoć privredi zbog krize korona virusom.

Kaže da je uspostavljen precizan sistem kontrole kroz Poresku upravu i da nema onoga - verujem vam ili ne, već da će privrednici snositi posledice ako bi pokušali sredstva da zloupotrebe i da će ako izađu iz programa morati da vrate dobijeni novac.

"Ono što neko dobije kao pomoć kroz program, ako izađe iz programa, moraće to da vrati državi. Naša namera je da se održi puna zaposlenost, a cilj mera je da ljudi koji su imali posao pre krize da ga i zadrže. Hoćemo da pomognemo onima koji ne mogu da isplate zarade zaposlenima", naglasio je Mali.

Objasnio je da privrednici kada treba da isplate zaradu treba da popune poresku prijavu i da se tu vidi iznos poreza i doprinosa za radnike i da sistem preko toga može da iskontroliše broj radnika.

Hoćemo da pomognemo onima kojima je ta pomoć potrebna, ali i da odmah zaustavimo svaku vrstu zloupotreba.

Dodao je da se od 15. marta do danas vratilo nekoliko hiljada ljudi na posao.

Ministar Mali je rekao da su neka preduzeća čak i dodatno zaposlila radnike kada su čula za mere i da će vlada podržati takva preduzeća.

"Za sada nam privreda funkcioniše, želeli smo da oni koji imaju problema računaju na mere i zato i ubrzali njihovu implementaciju", dodao je Mali.

Ekonomske mere pomoći Vlade Republike Srbije privredi odnose se na sve poreske obveznike koji su povezani sa Poreskom upravom Srbije pa tako i na preduzeća na Kosovu i Metohiji, rekao je ministar finansija Siniša Mali.

Ministar je rekao da se ekonomske mere pomoći odnose na sve poreske obveznike koji su vezani za našu Poresku upravu "na jedan ili drugi način".

"Imate dosta privrednih subjekata koji posluju na prostoru Kosova i Metohije a koji su već ovde poreski obveznici. Dakle, odgovor je 'da'. Ukoliko postoji neko preduzeća kome treba, pomoći ćemo, ne u okviru ovog programa, nego preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju kao što i do sada pomažemo", rekao je Mali.

Sa te strane ne postoji nikakva bojazan ili strah da će bilo ko biti ostavljen i van ovih mera.

Svima kojima je ova pomoć potrebna, mi ćemo im pomoći, rekao je Mali.

Izvor: Vebsajt RTV, 10.04.2020.
Naslov: Redakcija