Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O FINANSIRANJU AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE: Predviđa se formiranje Poreske uprave Vojvodine, koja bi od starta 2020. godine preuzela svoj deo posla


Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije sazvala je za 20. mart sednicu parlamenta, a na dnevnom redu će se naći dve tačke – Predlog zakona o finansiranju Autonomne Pokrajine Vojvodine i Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o Vojvodini, koji su podneli narodni poslanici LSV-a Nenad Čanak, Olena Papuga i Nada Lazić.

Poslednji put se u republičkom parlamentu debatovalo o pokrajini pre četiri godine, kada je podršku poslanika dobio vojvođanski statut.

Poslanici su u skupštinsku proceduru svoje predloge predali 22. februara. Podsetili su na to da je rok za regulisanje pitanja finansiranja nadležnosti AP Vojvodine istekao 31. decembra 2008, pa su zatražili da Narodna skupština o tim dokumentima raspravlja po hitnom postupku. Lider LSV-a Nenad Čanak rekao je da Narodna skupština već praktično dve decenije na dnevnom redu nije imala nijednu tačku posvećenu AP Vojvodini, i dodao da je vreme da se stvari promene.

Kako objašnjavaju predlagači, namera rezolucije je da podvuče neotuđivo pravo građana Vojvodine da ravnopravno s građanima cele Srbije odlučuju o svom položaju. U rezoluciji se, između ostalog, kaže da građani Vojvodine traže promenu Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) da bi postavili osnove za izgradnju Srbije kao savremene demokratske države, da bi se vlast decentralizovala i Vojvodina ostvarila punu autonomiju. Oni, takođe, traže i decentralizaciju kroz jačanje lokalnih samouprava i srednjeg nivoa vlasti, prihvatanje evropskih vrednosti, miroljubivu spoljnu politiku, naveli su iz LSV-a.

U obrazloženju Predloga zakona o finansiranju Vojvodine kaže se da su razlozi za njegovo donošenje sadržani u potrebi da se realizuje odredba člana 184 Ustava, kojom je definisano da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje sedam odsto u odnosu na budžet Republike Srbije, da se tri sedmine budžeta APV koristi za finansiranje kapitalnih rashoda, da APV ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti i da se zakonom utvrđuju vrste i visina izvornih prihoda, kao i učešće u delu prihoda Republike Srbije.

"Budući da zakon do sada nije donet, budžet APV svih ovih godina nije imao i nema stabilne, sigurne, dovoljne i predvidive izvore finansiranja, nego je njegovo finansiranje uglavnom predmet političkih pregovaranja, iz čega proizlazi nemogućnost sprovođenja ustavne odredbe da se tri sedmine budžeta APV koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. Predložena rezolucija treba da obezbedi da Vojvodina nikada ne bude svedena na položaj regiona kojem će centralna vlast prenositi prava i dužnosti po nahođenju aktuelne političke većine. Rezolucijom je predviđeno i da će Republika Srbija kontinuirano raditi na tome da obezbedi Vojvodini vraćanje najvećeg dela javnih prihoda koji se na njenoj teritoriji uberu – u skladu sa zakonom kojim će se urediti finansiranje Vojvodine. Osim toga, Republika Srbija mora usmeriti sve svoje snage na smanjenje talasa iseljavanja mladih iz Vojvodine i na otvaranje perspektive mladima u njihovoj domovini", poručuju predlagači.

Predloženim zakonom predviđa se, između ostalog, i formiranje Poreske uprave Vojvodine, kao dela poreskog sistema Srbije, koja bi od starta 2020. godine preuzela svoj deo posla. Prihodi budžeta Vojvodine bili bi svi oni koji se naplate na njenoj teritoriji, ostvareni obaveznim plaćanjem poreskih obveznika, pravnih i fizičkih lica koja koriste javno dobro ili uslugu, kao i drugi prihodi koje ostvare korisnici budžetskih sredstava. Istovremeno se precizira da se od toga izuzima 70 odsto poreza na dodatu vrednost i prihoda od akciza, potom doprinosi i drugi prihodi organizacija za obavezno socijalno osiguranje, prihodi koji, u skladu sa zakonom, pripadaju lokalnim samoupravama, porez na međunarodnu trgovinu i transakcije, takse, kazne i drugi prihodi koje svojom delatnošću ostvare državni organi i organizacije prilikom pružanju određene javne usluge i pri upotrebi javnih sredstava, kao i naknade za upotrebu državnog puta.

Primanjima APV smatrali bi se i javni i komercijalni zajmovi, kao i primanja od zaduživanja.

Na račun predloga već su stigle kritike od dela opozicije koji bojkotuje parlament.

LSV predlaže da u zakonu stoji da budžet APV iznosi najmanje sedam odsto u odnosu na republički, a da se utvrđuje aktom koji donosi pokrajinski parlament. Smatraju da osnovica za utvrđivanje pokrajinske kase treba da budu ukupni rashodi i izdaci planirani republičkim budžetom. U zakonu bi stajala obaveza da se tri sedmine budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.

Novac za pokrajinski budžet obezbeđivao bi se transferima iz republičke kase i primanjima utvrđenim zakonom. U predlogu piše i da bi, nakon što pokrajinski budžet dostigne nivo utvrđen aktom o budžetu Vojvodine, prihodi od akciza i poreza na dodatu vrednosti u celokupnom iznosu išli u republičku kasu.

Vreme za raspravu o svakoj tački dnevnog reda je pet sati, ako većina ne odluči da diskusija treba da bude objedinjena. Ovoga puta će ligaši, kao inicijatori, obrazložiti svoje predloge, a ne ministri. S druge strane, Vlada Republike Srbije trebalo bi parlamentu da pismeno dostavi svoje mišljenje s predlogom da li bi zakon trebalo usvojiti ili ne.

Na predloženi zakon i Vlada i poslanici mogu predlagati amandmane. Da bi predlozi bili usvojeni, poslanici LSV-a treba da obezbede podršku parlamentarne većine. I na samom startu sednice poslanici će se glasanjem izjasniti o tome da li prihvataju tako predloženi dnevni red.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Svetlana Stanković, 12.03.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija