(NE)ZAKONITOST NAKNADE ZA OBRADU KREDITA: U Vrhovnom kasacionom sudu navode da naknada ne bi trebalo da bude deo ugovora o kreditu, uz napomenu da to nije načelan stav i da svaki sud može pojedinačno da se izjašnjava o osnovanosti troškova za obradu kredita pošto ugovori mogu da se razlikuju
Korisnici kredita u Srbiji mogu tužbama da ostvare pravo na povraćaj troškova za obradu kredita, ukoliko banke ne uspeju da pred sudom dokažu da su imale stvarne troškove obrade, budući da svoju uslugu već naplaćuju kroz kamate.
Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva tumači da je odlukom Vrhovnog kasacionog suda da ukine pravosnažnu presude u slučaju u kojem je klijent bio obavezan da banci plati naknadu za obradu kredita i naloži da se ponovi postupak, potvrđeno da banka nema pravo da naplaćuje trošak obrade kredita i poziva građane da na sudu ostvare pravo na povraćaj tih troškova.
U Vrhovnom kasacionom sudu kažu da naknada za obradu kredita ne bi trebalo da bude deo ugovora o kreditu, ali uz napomenu da to nije načelan stav i da svaki sud može pojedinačno da se izjašnjava o osnovanosti troškova za obradu kredita pošto ugovori mogu da se razlikuju.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS) Dragomir Milojević kaže da bi nižestepeni sudovi trebalo da poštuju odluku tog suda da naknada za obradu kredita ne bi trebalo da bude elemenat ugovora o kreditu.
Imajući u vidu odredbe Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja), šta ugovor o kreditu treba da sadrži, Milojević kaže da nije jasno na koji način i po kom osnovu su nižestepeni sudovi utvrdili da je naknada za obradu kredita deo ugovora.
Stav VKS izražen u ovoj pravnoj stvari je da obrada kredita ne bi trebalo da bude elemenat ugovora, naglasio je Milojević uz napomenu da bi svi nižestepeni sudovi trebalo da ga imaju u vidu prilikom donošenja svojih odluka, da se po njemu ravnaju i da ga poštuju.
Ova odluka, kako je istakao, nije pravno obavezujuća, niti predstavlja načelan stav VKS.
Međutim, ako sudovi budu odlučivali suprotno njoj i njihove odluke dođu pred VKS, one mogle bi da budu ukinute ili preinačene.
- Pustili smo ovo kao stav - kako bi sudovi trebalo da presuđuju, ali sudije su slobodne u svom uverenju u svakom konkretnom predmetu, a ugovori mogu da se razlikuju - napomenuo je predsednik VKS.
Boško Cerović iz Efektive je rekao da je VKS zauzeo jasan stav u tom slučaju i vratio ga na ponovno odlučivanje.
U Efektivi očekuju da će posle ove odluke VKS-a po pitanju troškova za obradu kredita građani koji su tužili banke za nezakonito uzet novac početi da dobijaju sporove, kao i da će im banke taj novac vraćati sa zateznom kamatom.
Cerović podseća da je u jednom slučaju korisniku privrednog kredita naplaćena naknada za obradu kredita u visini od čak 20.000 evra.
"To je neverovatna suma, ne znamo šta su banke tu računale kao troškove obrade kredita, interesantno je videti šta su bili rashodi za toliku sumu".
Cerović je izrazio očekivanje da banke neće u ugovore stavljati i odredbu o naplati troškova za obradu kredita dodajući da je iz sudske prakse poznato bi takve u odredbe bile nezakonite.
Kaže da je u drugim zemljama to rešeno na različite načine, ali da se nigde ne plaćaju tako visoki troškovi, kao i da je neobjašnjivo da ih banke u Srbiji naplaćuju procentualno, s obzirom da su isti bez obzira na visinu kredita.
- Banke su u svim tim sporovima imale mogućnost da dokažu troškove obrade kredita. Imamo više od 50 prvostepenih presuda i šest pravosnažnih presuda i ni u jednom slučaju banke nisu uspele da dokažu te troškove - navodi Cerović.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić je ranije izjavio da su svi uslovi odobravanja kredita banaka eksplicitno definisani ugovorom o kreditu, te da banke u svojim kreditnim aktivnostima ni na koji način ne krše zakone koji tu oblast regulišu.
Dugalić je naglasio da postoje i pravosnažne presude po istovetnom pitanju dosuđene u korist banaka, kao i da je suština u tome da "drugostepeni sud ne prihvata tezu žalioca da banka prilikom zaključenja ugovora o kreditu sa korisnikom isključivo ima prava da ugovara ugovornu kamatu kao cenu plasiranih novčanih sredstava".
Dugalić je istakao i da je naplaćivanje naknada za obradu kredita u skladu sa domaćom regulativom i sa direktivama EU koje regulišu funkcionisanje finansijskog sistema odnosno sa međunarodnom praksom zemalja u regionu i celoj Evropi.
Izvor: Vebsajt Blic, 13.03.2018.Naslov: Redakcija