ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU: Ispitati ustavnost odredaba koje regulišu primenu posebnih istražnih mera. Omogućiti da kontrolu nad tajnim praćenjem i snimanjem preuzmu sud i tužilaštvo
Tačan broj ljudi koje prisluškuju policija i obaveštajne službe u Srbiji ne može se utvrditi, jer u toj oblasti ne postoji nikakva kontrola.
Naime, sud je taj koji odobrava tajni nadzor i snimanje, ali nema uvid u to kako se taj proces sprovodi. Veoma često se pored osoba koje se zbog krivičnog postupka prisluškuju, snimaju i razgovori osoba sa kojima je ona u kontaktu, što je nezakonito.
Advokat Zoran Perović, bivši sudija Vrhovnog suda, podneo je Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014) koje regulišu primenu posebnih istražnih mera, predlažući da kontrolu nad tajnim praćenjem i snimanjem preuzmu sud i tužilaštvo, "a ne organi izvršne vlasti kao što su policija i BIA".
– U većini okolnih zemalja, čije zakonodavstvo u ovoj oblasti je gotovo identično našem, odredbe po kojima policija i obaveštajne službe jedine kontrolišu ko se prisluškuje su proglašene neustavnim. Sudovi daju ovlašćenja za tajno snimanje, ali s obzirom da nad njim nemaju kontrolu, gotovo uvek dolazi do kršenja prava na privatnost – kaže Perović. On dodaje da zakon omogućuje policiji ili BIA da zloupotrebe ovlašćenja i da je, istražujući ovu oblast, utvrdio da se veoma često prisluškuju osobe koje nisu obuhvaćene odlukom suda.
– Ukoliko postoji nalog da se prisluškuje osoba A, a ona kontaktira osobu B, koja potom razgovara sa osobom C… Policija nema pravo da prisluškuje nikog drugog do osobe A, a veoma često se snimaju razgovori svih navedenih u lancu – ukazuje Perović ističući da su odredbe Zakonika o krivičnom postupku u toj oblasti u suprotnosti sa Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
– Neodređene i neprecizne pravne norme ostavljaju prostor proizvoljnoj proceni policije, BIA i VBA, dok zakon ne obezbeđuje odgovarajuću sudsku kontrolu u sprovođenju njihovih mera – naglašava Perović.
Rodoljub Šabić, bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, podseća da je kao poverenik godinama ukazivao na to da službe raspolažu prevelikom ovlašćenjima i upozoravao na paradoksalnu situaciju da pritom krše ustavne garancije. Skupština je svojevremeno izglasala zakone po kojima su službe imale pravo da pristupe takozvanim "zadržanim podacima" koje čuva operator telefonije (ko, s kim, odakle, koliko dugo razgovara…), dok je za prisluškivanje bila potrebna odluka suda.
– Sve vreme smo tadašnji Ombudsman i ja insistirali na tome da je to loše, pogrešno, u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006), ali trebalo je dugo vremena, uključujući i pobedu na Ustavnom sudu, koji je 2013. godine, prihvatio naš predlog za ocenu ustavnosti Zakona o elektronskim komunikacijama ("Sl. glasnik RS", br. 44/2010, 60/2013 - odluka US, 62/2014 i 95/2018 - dr. zakon) i ocenio odredbe neustavnim, da bi naši stavovi konačno bili prihvaćeni – ističe Šabić. On dodaje da su nakon toga menjani zakoni o BIA i VBA i VOA, i sad je, bar na papiru, nesporno da je za bilo koji pristup podacima potrebna odluka suda.
– Pravno, to je nesporno, faktički to nije moguće kontrolisati. Nadzor nad operatorima mobilne telefonije je svojevremeno pokazao da je broj pristupa "službi" i policije zadržanim podacima zabrinjavajući, enormno veliki i da službe imaju direktan on lajn pristup tim bazama podataka. Takve tehničke mogućnosti on lajn pristupa imaju i danas a praktično je nemoguće znati da li ih koriste samo na osnovu odluke suda – ukazuje Šabić. On dodaje da su svojevremeno Ombudsman i poverenik predlagali plan "14 tačaka" koji je mogao uspostaviti efikasnu kontrolu zakonitosti ali taj plan, iako verbalno podržan od političkog vrha, nikad nije realizovan.
– Uvedena je nekakva zakonska obaveza da službe i MUP o broju preduzetih mera godišnje izveštavaju poverenika ali je ona (svesno ili slučajno) neprecizno i nejasno artikulisana tako da se izveštaji podnose po različitoj metodologiji i različito klasifikuju, pa ih npr BIA i VBA tretiraju kao "tajne" a MUP ne. Svakako, mali im je praktičan značaj – kaže Šabić.
Rodoljub Šabić smatra da pristup podacima o komunikaciji ne bi trebalo da dozvoljava niko sem suda. "Mislim da je tužilaštvo nizom svojih postupaka bacilo senku na sopstvenu spremnost da štiti zakonitost", zaključuje Šabić.
Izvor: Vebsajt Danas, K. Živanović, 10.01.2019.Naslov: Redakcija