PREDNACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA: Pomoć za treće dete do njegovog punoletstva narušilo bi ekonomsku stabilnost države

Novčana pomoć za treće dete do njegovog punoletstva porodicama je obećavana godinama, ali prema svemu sudeći, od tog predloga neće biti ništa.

Informacije o negativnim demografskim trendovima u Srbiji sve su lošije. Proteklih godina najavljivane su populacione politike koje će obezbediti bolje uslove za povećanje nataliteta i stvaranje porodice. Kao jedna od mera natalitetnih politika mogao se čuti i predlog da porodice sa troje dece dobijaju novčanu pomoć do 18. godine trećeg deteta.

Ovaj predlog iznošen je u okviru Prednacrta Građanskog zakonika koji je u pripremi već više od 10 godina. Tako je nedavno i ministarka Zorana Mihajlović najavila pomoć za treće dete koju, kako je navela, predviđa Građanski zakonik. Ono što ovo obećanje razlikuje od pređašnjih jeste da je odmah usledila i reakcija.

Naime, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević se nakon izjave Mihajlovićeve oglasio i poručio da je nerealno da Građanski zakonik predviđa pomoć za treće dete, jer se on "uopšte ne bavi finansijskom podrškom porodici i demografskim pitanjima". Štaviše, Đorđević je naveo da bi takva mera srušila ekonomsku stabilnost države.

"Vlada od 2014. godine vodi odgovornu politiku i sve mere koje donosi su u interesu prvenstveno države, naših građana i građanki, vodeći prvenstveno računa o ekonomskim mogućnostima države. Ovakva mera, ako bi se donela, srušila bi ekonomsku stabilnost. Uostalom, i mnoge razvijene zemlje, koje imaju isti demografski problem, nemaju ovakve mere niti razmišljaju o njima", rekao je Đorđević.

Međutim, u trećoj knjizi Prednacrta Građanskog zakonika iz juna 2011. godine definišu se porodični odnosi. U članu šest tog dokumenta govori se o podsticanju rađanja dece, a kao jedan od predloga je i pomoć za treće dete do njegovog punoletstva. Prednacrt iz 2015. godine takođe se bavio podsticanjem rađanja dece, a u njemu se navodi da se posebnim propisima uređuje podsticanje rađanja dece, ali se ne spominje pomoć trećem detetu.

Milena Kostić iz Udruženja "Roditelj" kaže da joj izjava Đorđevića deluje kao racionalno saopštavanje stanja stvari.

"Iz moje perspektive kao majke sa četvoro dece, to mi je uvek delovalo kao šarena laža. Nisam videla mogućnost da se, u situaciji kada se smanjuju plate, penzije i sve ostalo, obećavaju dodatne privilegije porodicama sa više dece. Ne znam da li se predlog koristio striktno za političke svrhe, ali verujem da se dosta političkih poena dobijalo akonto obećanja", poručuje Kostić.

Sa druge strane, u Udruženju "Majke sa troje dece" koje je prošle godine pokrenulo i inicijativu da se pomoć za treće dete stavi u pravni okvir, i u tu svrhu prikupilo više od 100.000 potpisa, kažu da su ovakve izjave razočaravajuće.

"Zvuči razočaravajuće, jer mi se borimo za nešto o čemu se govori godinama unazad. Pomoć za treće dete ne bi donela boljitak samo porodicama, već bi svojim postojanjem doprinela povećanju nataliteta, ali bi i obezbedila krov nad glavom deci kojima je pomoć potrebna", kaže Silvija Maluckov iz ovog udruženja.

Predlog komisije za izradu Građanskog zakonika bilo je osnivanje posebnog fonda koji bi se finansirao delom iz budžeta, a delom iz države. U Srbiji ima manje od 100.000 porodica sa troje dece, a oko 60 odsto te dece je već punoletno. Pomoć za troje dece bi, prema nekim proračunima, državu koštalo oko pet i po milijardi dinara godišnje.

"Ratomir Slijepčević, koji je član komisije za izradu Građanskog zakonika, navodi da bi se fond u ovu svrhu finansirao iz budžetskih sredstava, ali i donacijama. Tako bi sredstva za taj fond bila mala u globalnom iznosu. Prema tome, naknada kao naknada je održiva. Na kraju krajeva nismo je mi kao udruženje izmislili, nego je potekla iz same Vlade", dodaje Maluckov.

Sa druge strane, očekuju se usvajanje Predloga zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji bi trebalo da se primenjuje od jula naredne godine. Prema novom zakonu, za rođenje prvog deteta majkama će se isplaćivati 100.000 dinara, u odnosu na sadašnjih 39.000.

Osim povećanja novčanog izdatka za roditelje, zakon predviđa i da se novac uplaćuje direktno na račun podnosioca zahteva, a ne na račun njegovog poslodavca.