OCENA USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI: Asocijacija malih i srednjih preduzeća navodi da je Zakon o privrednim komorama u suprotnosti sa članom 55 stav 1 Ustava RS, kojim se jemči sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja, kao i pravo da se ostane izvan svakog udruženja. Krši se i član 18 stav 3 Ustava, ali i član 11 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih i manjinskih prava, koji takođe garantuje slobodu udruživanja. Ukoliko Ustavni sud proglasi ovaj Zakon neustavnim, utuživanjem će tražiti povrat sredstava u redovnom sudskom postupku ili u Strazburu
Asocijacija malih i srednjih preduzeća podržala je inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o privrednim komorama ("Sl. glasnik RS", br. 112/2015) koju je Ustavnom sudu podnelo Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Zahtev je podržalo i 47 narodnih poslanika svojim potpisima.
- Sa zebnjom se pitamo kako je ovaj Zakon od nadležnog skupštinskog odbora ocenjen da je u skladu sa Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav) kada, očigledno, nije. U koliziji je, prvo, sa članom 55 stav 1 Ustava, kojim se jemči sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja, kao i pravo da se ostane izvan svakog udruženja. Krši se i član 18 stav 3 Ustava, ali i član 11 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih i manjinskih prava, koji takođe garantuje slobodu udruživanja - ističe Milan Knežević iz Asocijacije.
Knežević je ocenio kao apsurdne izjave da je na sličan način organizovana Privredna komora Austrije, jer se njen način organizovanja ne kosi sa ustavom te pravno uređene zemlje EU. On ističe da to nije jedina nelogičnost.
- Kako je tekao proces podržavljenja PKS? Prvo su ukinute sve regionalne privredne komore. Njihova imovina postala je sastavni deo PKS, a zaposleni postali predstavnici kancelarija PKS-a. Zatim je privrednicima nametnuto obavezno članstvo i selektivna članarina čiji iznos diskreciono određuje Komora. Zašto bi Komora bilo šta menjala u svom radu kada ima zakonom obezbeđene prihode od prenetih državnih ovlašćenja i obavezne članarine - pita Knežević i kaže da Komora, ukoliko želi privrednike u svom članstvu, mora svojim radom da im se nametne.
U međuvremenu, podseća, nakon usvajanja poslednjeg Zakona, u Srbiji je osnovano na desetine privrednih komora koje su registrovane, ali im sada preti gašenje jer će njihovi članovi morati da plaćaju članarinu PKS-u.
On PKS-u zamera ne samo to što insistira na obaveznom članstvu i uvodi diskreciono pravo pri određivanju članarine, već i što se nikad nije suprotstavila nijednom fiskalnom i parafiskalnom nametu na privredu.
- Obavezno članstvo je u suprotnosti sa Ustavom zajamčenim pravom da se ostane van svakog udruženja, sa Ustavom definisanom slobodom preduzetništva koja isključuje mogućnost ovakvog oblika udruživanja i praksom Evropskog suda za ljudska prava prema kojoj članstvo u udruženjima u kojima pretežu privatnopravni elementi, poput Privredne komore Srbije, ne može biti obavezno. Privrednici ne žele zakonskom prinudom biti članovi ovakve Komore. Ako Ustavni sud proglasi ovaj Zakon neustavnim, a verujemo da hoće, utuživanjem ćemo tražiti povrat svakog dinara u redovnom sudskom postupku ili u Strazburu - kaže Milan Knežević.
USTAV REPUBLIKE SRBIJE ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006)
Neposredna primena zajemčenih prava
Član 18
Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno se primenjuju.
Ustavom se jemče, i kao takva, neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima. Zakonom se može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava.
Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače se u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.
Sloboda udruživanja
Član 55
Jemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja.
Udruženja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi državni organ, u skadu sa zakonom.
Zabranjena su tajna i paravojna udruženja.
Ustavni sud može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje.
Sudije Ustavnog suda, sudije, javni tužioci, Zaštitnik građana, pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti članovi političkih stranaka.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija