Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA: Lista kriterijuma za proveru samostalnosti paušalaca uvodi se da poslodavci, iz poreskih razloga, ne bi angažovali preduzetnike umesto svojih zaposlenih


Test samostalnosti treba da utvrdi da li preduzetnik ostvaruje prihode od samostalne delatnosti ili je zapravo zaposlen u kompaniji koja ga angažuje kao podizvođača i na taj način ostvaruje prihod kao fizičko lice. Ova novina biće uvedena kroz Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, a primena se očekuje od marta 2020. godine.

Prema rečima Dragana Demirovića, pomoćnika ministra finansija, test samostalnosti za preduzetnike se uvodi zbog toga što je pitanje predvidivosti poreskog tretmana pojedinih vrsta prihoda, uz istovremeno sprečavanje zloupotreba, od izuzetnog značaja za poslovnu klimu u svakoj državi. Jedan od problema koji se pojavljuju u većini savremenih država jeste to da poslodavci, umesto zaposlenih, iz poreskih razloga angažuju preduzetnike, najčešće one koji se paušalno oporezuju.

- Da bi se sprečila ovakva praksa, bilo je potrebno propisati jasne kriterijume za identifikovanje neadekvatnog angažmana preduzetnika i propisati poseban stroži poreski tretman prihoda koji iz njega proizlaze - kaže Demirović.

Izmenama Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018 i 4/2019 - usklađeni din. izn.) biće propisano devet kriterijuma na osnovu kojih će se na potpuno jasan način utvrditi da li prihodi koje poslodavac, odnosno nalogodavac, isplaćuje preduzetniku treba da se oporezuju po opštim pravilima za oporezivanje preduzetnika ili po posebnom režimu.

Navedeni kriterijumi odnosiće se na nivo prihoda koje preduzetnik ostvaruje od jednog klijenta i njegovih povezanih lica, dužinu trajanja angažmana preduzetnika od strane jednog poslodavca, na to da li od poslodavca zavisi kada će preduzetnik koristiti godišnji odmor, da li preduzetnik za rad koristi prostorije i opremu poslodavca, da li poslodavac organizuje stručno usavršavanje za preduzetnika, na postojanje klauzule ekskluzivnosti u ugovoru između poslodavca i preduzetnika...

Demirović naglašava da su kriterijumi izabrani na osnovu najbolje uporedne prakse i biće potrebno da konkretan posao između poslodavca i preduzetnika ispunjava većinu propisanih kriterijuma da bi se na isplatu prihoda preduzetniku primenio poseban poreski tretman.

- U kontaktima sa predstavnicima IT sektora pojavila se dilema da li će navedeni kriterijumi biti pravilno primenjivani u praksi. Ne isključujući mogućnost da će se pojavljivati dileme oko toga kako pojedine kriterijume treba primenjivati u praksi, može se, ipak, nedvosmisleno zaključiti da je propisivanje testa samostalnosti značajan korak unapred. Pogotovo u odnosu na postojeću situaciju, kada imamo propisano samo načelo fakticiteta kao opštu meru za sprečavanje zloupotrebe poreskih propisa, što bi Poreskoj upravi u praksi ostavljalo mnogo više slobode u pogledu toga kako će za poreske svrhe tretirati pojedinačne poslovne odnose između preduzetnika i njihovih nalogodavaca - objašnjava Demirović.

U slučaju da preduzetnik paušalac odgovori pozitivno na najmanje pet pitanja smatraće se da nije samostalan, pa će naknada koju ostvaruje biti oporezovana kao ostali prihod u skladu sa članom 85 Zakona o porezu na dohodak građana, a na takvu naknadu obračunavaće se doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 26 odsto. To praktično znači da taj preduzetnik neće biti oporezovan paušalno, već kao fizičko lice, što mu donosi i veći porez. S druge strane, u slučaju da paušalac prođe test, nastaviće da posluje kao i ranije.

Predstavnici IT sektora bili su prilično glasni u prethodnom periodu i javno iznosili zamerke na ove kriterijume. Njima smeta što su kriterijumi "labavi" i nisu apsolutno jasni, pa se, prema njihovoj oceni, dosta prepušta na volju poreskom inspektoru. Pošto mu je dato previše slobode pri tumačenju kriterijuma ostaje bojazan da u praksi ne prođu jednako svi koji imaju istu ili sličnu situaciju u vezi sa angažmanom, već da budu prepušteni na milost i nemilost inspektora.

Aleksandar Budić, finansijski savetnik IT kompanije "Seven bridžis", smatra da je glavni problem to što trenutno ne postoje detaljno uređena pravila za angažovanje preduzetnika za poslove iz osnovne delatnosti, kao ni stav državnih organa kako tretirati ove slučajeve u praksi.

- Ta činjenica izaziva nekoliko negativnih efekata, među kojima su za IT najznačajnije: nepostojanje jednakih pravila igre za sve učesnike na tržištu rada, različit način oporezivanja pojedinaca za istu ili sličnu vrstu dohotka i postojanje značajnih pravnih rizika u poslovanju kompanija i pojedinaca koji primenjuju ovu praksu angažovanja. Takođe, ova praksa angažovanja pojedinaca imala je i značajne pozitivne efekte na rezultate IT sektora u Srbiji jer ojačava konkurentnost firmi i pojedinaca u odnosu na konkurenciju iz inostranstva. Mislim da je problem kompleksan i da je nemoguće naći rešenje kojim bi svi u IT zajednici bili u potpunosti zadovoljni, a da stavovi o mogućim rešenjima uglavnom zavise od lične pozicije u ovoj dihotomiji. Pritom, ti stavovi često ignorišu probleme i argumente ostalih neistomišljenika u zajednici ili ignorišu opšte anomalije ovog i ovakvog stanja - kaže Budić.

Izvor: Vebsajt Politika, Marijana Avakumović, 03.11.2019.
Naslov: Redakcija