ZAKON O OPŠTEM UPRAVNOM POSTUPKU: Jedan od prioriteta Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu je puna primena Zakona. Kada bude omogućeno izdavanje izvoda iz matičnih knjiga bez obzira na mesnu nadležnost organa, odnosno bez obzira na to gde je činjenica rođenja, zaključenja braka ili smrti lica nastala, moći će da se govori o funkcionisanju sistema

Protekla su već četiri meseca od početka primene odredaba Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016), prema kojima sva dokumenta iz službene evidencije treba da pribavljaju činovnici, a ne stranke.

Međutim, problema i dalje ima, ali se sve završava u zakonskom roku, koji i ne mora da, kada je brzina u pitanju, odgovara građanima. Naime, i dalje se dešava da se, iako službenici traže papire, na određeni dokument čeka i po mesec dana. To je, tvrde nadležni, u granicama propisanog.

Recimo, na šalterima MUP-a u Novom Sadu, ako je reč o dokumentima potrebnim za ličnu kartu, odmah će vam reći da će vam, ako potrebna dokumenta pribavlja njihova služba, za završetak celog posla biti potrebno mesec do mesec i po dana. To i nije neki problem kada se u akciju krene na vreme. Međutim, ako vam se žuri, još uvek je najbrže kada, recimo, izvod iz matične knjige rođenih i uverenje od državljanstvu sami pribavite.

Ako ste u većem gradu, kao što je Novi Sad, ispostaviće se da će vam najviše vremena oduzeti čekanje u redu na pošti gde se uplaćuju propisane takse posredstvom sada, unapred uredno popunjenih uplatnica. I to ne traje duže od jednog sata. Ispostavlja se za sada da dobijanje dokumenata na "klik" omogućeno samo službenicima u matičarskim zvanjima, mada su i tu moguća odstupanja.

Generalno, problem je u tome što institucije često koriste maksimalni rok od 30 dana, dok taj posao sami građani mogu da završe za neuporedivo manje vremena. Jer službenici imaju 15 dana da pribave dokumenta i isto toliko da obrade zahtev, a stranka izbegava bar te dve nedelje obrade kada sama donese tražene papire. Moguće je i da su institucije opterećene brojem zahteva, a da malo službenika obavlja taj posao.

Kako sada stvari stoje, trebaće vremena da se svi uhodaju, ne računajući vanredne slučajeve, ili odstupanja, recimo, kada se potrebna dokumenta nalaze van opštine stanovanja ili u nekoj od država regiona.

Tek kada bude omogućeno izdavanje izvoda iz matičnih knjiga bez obzira na mesnu nadležnost organa, odnosno bez obzira na to gde je činjenica rođenja, zaključenja braka ili smrti lica nastala, moći će da se govori o funkcionisanju sistema, kažu u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.

Što se tiče umrežavanja Srbije i formiranja Centralnog sistema za elektronsku obradu i skladištenje podataka, u Ministarstvu dodaju da su sve opštine i gradovi dužni da drugi primerak matičnih knjiga u elektronskom obliku dostave Ministarstvu na čuvanje u Centralni sistem.

Međutim, nisu još sve to učinile, a rok je 27. decembar 2016. godine u skladu sa Zakonom o matičnim knjigama ("Sl. glasnik RS", br. 20/2009 i 145/2014). To znači da Centralni sistem još ne sadrži sve matične knjige na teritoriji Srbije.

Krajnji cilj je da građani, sami, od kuće mogu da elektronskim putem dobiju potrebne papire i da, kao u slučaju produženja vozačke dozvole, popune zahtev, učitaju čipovanu ličnu kartu i dobiju datum kad mogu da odu po novu dozvolu.

Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ana Brnabić, nedavno je kao prioritete tog resora navela uvođenje E-uprave za građane i privredu, te elektronskog potpisa, elektronskog dokumenta i centralnog registra.

Propisane su i kazne za sve koji se ne pridržavaju Zakona o opštem upravnom postupku. Kako kažu u Ministarstvu, one iznose od 5.000 do 50.000 dinara. Inače, svi službenici imali su rok od tri meseca da se pripreme za njegovu primenu, a od 8. juna 2016. godine počele su i kontrole koje su način da se utvrdi gde ima problema.