PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA: Predviđeno povećanje maksimalne brzine vožnje na svim auto-putevima na 130 kilometara na sat
Maksimalna brzina vožnje od 130 kilometara na sat biće moguća na svim auto-putevima, ali će ostati ograničenja tamo gde su propisane brzine od 100 kilometara na sat. Uskoro, se očekuje se i povećanje brzine i na regionalnim putevima i naseljima, svuda gde za to ima uslova, a među prvima će biti put Zemun-Borča i Pupinov most gde postoje po tri trake u dva pravca, a gde je sada ograničenje 50 kilometara na sat.
Predlog za povećanje maksimalne brzine naći će se 14. maja 2018. godine na dnevnom redu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, tako da se očekuje da zaživi u junu, taman kad većina građana Srbije počinje da se sprema za letovanje. Do sada je ograničenje brzine na auto-putu 120 kilometara na čas, a Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koje je vlada uputila parlamentu po hitnom postupku to će se menjati. Međutim, sa većom brzinom stiže i upozorenje, da će posledice saobraćajnih nezgoda biti i teže i veće.
Glavni razlog zašto se povećava maksimalna brzina na auto-putu sa 120 na 130 kilometara na čas je usklađivanje sa brzinama na putevima EU. Osim toga, i kvalitet auto-puteva u Srbiji bolji nego ranije.
- Naši auto-putevi su drugačijeg kvaliteta nego pre, imamo skoro završen auto-put na Koridoru 10 i 17 miliona više vozila koja ga koriste nego pre dve godine - ističe Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i dodaje da se duž koridora otvaraju odmorišta, uvedeni su besplatan vaj-faj i punjači za električne automobile.
Kako je najavila, u narednom periodu razmotriće se i povećanje ograničenja maksimalne brzine i na pojedinim regionalnim putevima na kojima za to postoje uslovi.
Maksimalna brzina se usklađuje sa pravilima koja važe u Sloveniji, Hrvatskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Italiji, Francuskoj ili Austriji. Međutim, stručnjaci pitaju zašto povećanje na 130 kilometara na čas nemaju Engleska, Danska, Norveška, Švedska i druge zemlje koje su, kaže, u smislu bezbednosti saobraćaja daleko ispred nas.
- Postoje iskustva u svetu u razvijenim zemljama, gde su bili pokušaji da se brzina digne sa 120 na 130 kilometara na sat. Tako je, na primer, SAD uradila i samo posle dve godine ukinula to povećanje maksimalne brzine - podseća Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta.
Povećanje maksimalne brzine na auto-putu uticaće na nedavno uvođenje merenja prosečne brzine na autoputevima, a realnost je da će se povećanjem brzine na 130 "automatski povećati i prosečna brzina".
- Ja sam bio deo grupe koja je insistirala i stavila u predlog zakona taj deo propisa. I to je prošlo, a prošlo je iz razloga što, na primer, ako neko putuje iz Švedske u Grčku i čeka na Horgošu tri sata, on će gledati da ta tri sata nadoknadi na auto-putu, a zna da ne može da napusti Srbiju ukoliko ne ispoštuje vreme putovanja ili će biti kažnjen - objasnio je Vujanić.
Inače, od uvođenja merenja prosečne brzine na autoputu broj saobraćajnih nesreća smanjen za 25 odsto. Godišnje u Srbiji pogine 600 ljudi.
Izvor: Vebsajt Blic, Danijela Nišavić, 11.05.2018.Naslov: Redakcija