NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA: Ovlašćeno službeno lice u kontroli saobraćaja može da izda upozorenje učesniku u saobraćaju, da odustane od procesuiranja određenih prekršaja za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu, ukoliko lice koje je učinilo prekršaj nije u prethodne dve godine evidentirano kao učinilac prekršaja iz oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima. To se odnosi na lakše prekršaje, kojima se direktno ne ugrožava bezbednost saobraćaja

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima predviđa više novina i strože kazne, i ukoliko ga poslanici usvoje trebao bi da utiču na smanjenje prekoračenja brzine, a samim tim i na smanjenje broja žrtava u saobraćaju.

U Upravi Saobraćajne policije naglašavaju da se ne radi o novom Zakonu o saobraćaju, već o Nacrtu izmena postojećeg Zakona zbog nastalih pojava u društvu i bezbednosnih izazova.

- Ako dođe do kontakta između vozila i pešaka pri brzini od 50 km/h, pešak strada smrtno u 40 odsto slučajeva. Pri 60 km/h u 80 odsto slučajeva strada smrtno pešak. To govori zbog čega insistiram da je brzina ubica broj jedan na putevima Srbije - poručuje pukovnik, prof. dr Zlatko Belencan, pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije u Direkciji policije.

Tri ključne izmene u Nacrtu zakona o saobraćaju:

• Privremeno oduzimanje vozila u 18 slučajeva
• Širenje mreža kamera koje će automatski snimati još dva prekršaja (osim prolaska na crveno, što se već beleži na pet ključnih tačaka u Beogradu, ubuduće se snimati i korišćenje mobilnog telefona u vožnji i vezivanje sigurnosnog pojasa)
• Prvi put zakon donosi pravila i za vožnju električnih trotineta, a najvažnija - neće smeti da se voze po trotoaru

- Privremeno oduzimanje vozila -

Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, Damir Okanović, kaže da se Nacrtom zakona, kada je reč o oduzimanju vozila, menja član 295. Zakona.

Prema sadašnjim propisima "policijski službenik može u kontroli saobraćaja, radi dokumentovanja i dokazivanja prekršaja i drugih delikta, privremeno, najduže 24 sata, od učinioca oduzeti ispravu".

Dok izmenjeni član 295. umesto isprave, propisuje oduzimanje vozila od vozača koji je u poslednje dve godine već pravosnažno osuđivan za teže prekršaje.

- Radi se o privremenom oduzimanju vozila do okončanja sudskog postupka. To je privremeno rešenje dok se ne usvoji novi zakon koji će predvideti trajno oduzimanje vozila, što je u skladu sa Ustavom. Inače, mera oduzimanja vozila u prekršajnom postupku bez obzira na to ko je vlasnik postoji već 17 godina i predviđena je za prekršaj nelegalno taksiranje. Po tom osnovu je do sada oduzeto više od 110 automobila trajno - kaže Damir Okanović.

Očekuje da će kamere uticati na one koje čine najteže prekršaje da se uzdrže od toga.

- Da ova mera nije drakonska i da je vrlo opravdana i razumna govori to da smo prošle godine imali, nažalost, povećanje broja poginulih u odnosu na prethodnu godinu - kaže Okanović.

Pukovnik, prof. dr Zlatko Belencan, kaže da je privremeno oduzimanje vozila predviđeno za izvršenje najtežih prekršaja, a to su nasilnička vožnja, koja podrazumeva bezobzirnost i vršenje više prekršaja, kao što su prolazak na crveno i druge radnje koje ugrožavaju učesnike u saobraćaju. Zatim, vozilo će moći da se oduzme za upravljanje bez vozačke dozvole, vožnju pod dejstvom alkohola i niz drugih teških prekršaja. Nova mera nije predviđena za tačku koja se u članu 330. odnosi na nedavanje podataka vlasnika vozila na zahtev policijskog službenika u roku od osam dana.

- 18 prekršaja zbog kojih se oduzima vozilo -

Da bi do toga došlo uslov je da je vozač dva puta pravosnažno osuđivan za teže prekršaje

1. Vožnja pod dejstvom alkohola sa više od 1,2 promila
2. Odbijanje alkotestiranja ili drogatestiranja
3. Prekoračenje brzine za više od 80 km/č van naselja
4. Prekoračenje brzine za više od 70 km/č u naselju
5. Prekoračenje brzine za više od 60 km/č u zoni škole ili zoni "30"
6. Prekoračenje brzine za više od 50 km/č u zoni usporenog saobraćaja
7. Prevoz deteta mlađeg od 12 godina na mestu vozača
8. Prevoz deteta mlađeg od 12 godina na mestu koje nije predviđeno za sedenje (prtljažnik, instrument tabla, zadnja polica, spoljni delovi vozila i sl.)
9. Prolazak kroz najmanje dva crvena svetla na semaforu u razmaku kraćem od 10 minuta
10. Preticanje kolone vozila preko neisprekidane (pune) linije
11. Vožnja bez položene ijedne vozačke kategorije
12. Vožnja tokom mere zabrane upravljanja vozilom
13. Vožnja nakon oduzimanja vozačke dozvole zbog nakupljenih kaznenih poena
14. Vožnja za vreme privremenog isključenja iz saobraćaja
15. Vožnja noću na neosvetljenom putu bez ijednog uključenog svetla na vozilu
16. Preticanje ili obilaženje vozila koje se zaustavlja ili se zaustavilo radi propuštanja pešaka na pešačkom prelazu
17. Preticanje kolone pod pratnjom
18. Nepropuštanje vozila pod pratnjom

- Izdvaja se u javnosti 18 prekršaja kada je u pitanju oduzimanje vozila, ali te brojke se ne treba držati, jer samo u nasilničkoj vožnji, u članu 329. postoji četiri eksplicitna primera nasilničke vožnje i bezbroj onih koji su uopšteni. Neophodan uslov je da smo vozača zatekli u činjenu težeg prekršaja, i da ih je već počinio i da je pravosnažno osuđen za najmanje dva takva prekršaja. Zato ne očekujemo da bude veliki broj takvih oduzimanja, radi se više o prevenciji i mogućnosti da odstranimo iz saobraćaja one koji su najopasniji, a na koje dosadašnje sankcije nisu uticale do kraja. Nema ih mnogo, ali mogu veliku štetu da naprave - kaže pukovnik Vladan Nikolić.

- Stare kamere, novi prekršaji -

Novina su, iako nisu obuhvaćene izmenom zakona, i kamere u Beogradu, koje automatski snimaju prekršaje. Radi se o postojećim kamerama od pre nekoliko godina u koje je ugrađen softver za automatsku detekciju prolaska na crveno svetlo. Od sredine februara ovakve kamere automatski beleže ovaj prekršaj na pet lokacija u gradu:

1. Raskrsnica Trgovačke i Jablaničke ulice na Čukarici
2. Raskrsnici Francuske ulice i Gospodar Jovanove
3. Raskrsnici Bulevara Mihajla Pupina i Milentija Popovića
4. Raskrsnici Bulevara despota Stefana i Cvijićeve ulice
5. Bulevaru kralja Aleksandra kod Đeram pijace

Pojedine kamere koriste se i za detekciju prebrze vožnje, ali ono što će zakonom biti novo to su još dva prekršaja koja će sa automatski snimati. Dakle, osim prolaska na crveno svetlo, što se već snima na ovaj način, ubuduće će se isto raditi i za vozače koji nisu vezali pojas i za one koji na nedozvoljen način koriste mobilni telefon tokom vožnje.

Za sada ih ima na više mesta u glavnom gradu, ali će ih biti i u drugim gradovima. Prema rečima Damira Okanovića, sve države koje su omasovile upotrebu sistema za automatsko beleženje prekršaja zabeležile su i drastičan pad broja saobraćajnih nezgoda i broja poginulih.

- Ne treba to posmatrati kao težnju države da napuni budžet, već kao težnju da spreči pražnjenje budžeta, jer saobraćajne nezgode puno koštaju. Po proračunima koji su rađeni poslednji put 2015. reprezentativni troškovi po jednom poginulom su 467.000. To znači da smo, recimo, prošle godine prema toj računici u saobraćajnim nesrećama izgubili 259 miliona evra. To je prema računici iz 2015, ali ako bi uzeli parametre koji su usvojeni nedavno u EU na 1,1 milion, za prošlu godinu bi bilo 610 miliona evra. Gubici su ogromni i neophodna je potreba države da omasovi video nadzor - kaže Okanović.

Kako dodaje, što se tiče kamera za crveno svetlo, nema razloga da vozači sada zure u semafore ili kada vide zeleno trepćuće svetlo da panično koče.

- Ukoliko vas uhvati žuto svetlo nećete biti sankcionisani. Treba da se vozi najnormalnije kao i do sada, uz napomenu, da oni koji su imali običaj da s vremena na vreme prođu na crveno to više neće moći neopaženo da rade.

Pukovnik prof. dr Zlatko Belencan kaže da automatska detekcija prekršaja postoji dugo, od 2010. godine se intenzivnije radi na modernizaciji i uvedena je nova tehnika. Stariji se sećaju i trafi-foto kamera koje su snimale prolazak na crveno svetlo.

- Krenuli smo sa nadograđenim sistemom detekcije prekršaja koji će omogućiti da se verodostojno dokaže izvršenje prekršaja, kao što je razgovor mobilnim telefonom i vezivanje sigurnosnog pojasa. Kontrola prolaska na crveno svetlo se dugo koristi, ali je sada sistem moderniji - kaže Belencan.

Kako dodaje, sistem je takav da se “na prvoj fotografiji vidi prazno mesto, zaustavna linija i crveno svetlo, zatim sledi zaštitni period da ne bi bilo da je neko prošao na žuto koje se ne evidentira u detekciji prekršaja.

- Na sledećoj fotografiji se jasno vidi prolazak na crveno svetlo, i na sledeće dve fotografije se vidi vozilo koje napušta raskrsnicu, odnosno, prešlo je zaustavnu liniju. To je vrlo bitno radi dokazivanja izvršenja prekršaja i sudska praksa to prihvata kao verodostojni dokaz, jer se nedvosmisleno vidi vreme izvršenja, kada se uključilo crveno svetlo, zatim prazan deo da bi se videlo da vozilo nije prolazilo na žuto kao što neki hoće da protumače - objašnjava Belencan.

Prema njegovim rečima na Koridorima 10 i 11 postavljeno je 50 portala kojima se meri prekoračenje brzine. U proteklih šest meseci registrovano je 183.000 prekršaja.

- Novčane kazne, kazneni poeni, zatvor... -

Za prolazak vozila na crveno svetlo, odnosno, za nezaustavljanje vozila ispred pešačkog prelaza koji je regulisan semaforima, propisana je novčana kazna od 20.000 do 40.000 dinara ili kazna zatvora u trajanju do 30 dana, 6 kaznenih poena i zaštitna mera zabrane upravljanja vozilom.

Neophodno je da se građani odazovu pozivu kada je u pitanju dostavljanje podataka, jer u suprotnom čine prekršaj za koji je propisana veća novčana kazna. Situacija je ista i za druge prekršaje.

- Vozila Hitne pomoći i vatrogasci, kao i policija, nemaju pravo da prođu na crveno svetlo. U javnosti se može postaviti pitanje da li je bitnije crveno svetlo ili život. U situacijama ako hitna pomoć izvrši prekršaj, rukovodilac zdravstvene ustanove, direktor Hitne pomoći ili bolnice, može da se obrati MUP-u sa zahtevom za odustanak od prekršajnog procesuiranja. O svakom konkretnom slučaju će se razgovarati sa zdravstvenom ustanovom. Ukoliko je procena da je spašavanje života bilo prioritet, policija će staviti u prioritet život i zdravlje ljudi, jer zakon decidno govori da se može odustati od prekršajnog procesuiranja kada je u pitanju zaštita imovine, to su vatrogasci, zaštita tela i života, to je hitna pomoć - objasnio je pukovnik prof. Zlatko Belencan i naglasio da je “život bitniji od izvršenja prekršaja ili prekršajnih progona”.

- Trotineti prvi put zakonski regulisani -

Vožnja električnih trotineta po trotoaru biće zabranjena i prema Nacrtu “trotineti će ići na biciklističke staze i voziće se kolovozom najviše jedan metar od ivice".

Takođe, mlađi od 14 godina neće smeti da voze električni trotinet, a osobe koje imaju manje od 18 godina moraće da koriste zaštitnu kacigu i prsluk.

- Najnovija vest je, od pre nekoliko dana, da je Evropski komitet za bezbednost saobraćaja doneo preporuke za regulativu električnih trotineta i preporuka broj jedan je da se ne dozvoli njihovo kretanje na trotoarima i u pešačkim zonama. Rešenje po kojima će se trotineti kretati biciklističkim stazama, odnosno, kolovozom ako nema biciklističkih staza, je u potpunosti sa dobrom evropskom praksom - kaže Damir Okanović.

On napominje i da su problem needukovani mladi ljudi u saobraćaju zato što u školama nema saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja kakvog bi trebalo da bude. Naime, u srednjim školama i vrtićima ga nemamo uopšte, ima ga simbolično u osnovnim školama, i zato ne treba da čudi što se deca, kada dobiju vozačku dozvolu ili stanu na trotinet, ponašaju tako kako se ponašaju, kaže.

Pukovnik Vladan Nikolić, pomoćnik načelnika Uprave Saobraćajne policije u Direkciji policije, kaže za “Blic” da je konačan predlog kada je infrastruktura u pitanju da je vozač lakog električnog vozila obavezan da koristi biciklističku stazu ili pešačko-biciklističku stazu.

Iako će trotineti moći da se voze po kolovozu, pod onim uslovom - maksimalno jedan metar od ivice, to neće biti moguće na svim saobraćajnicama, već samo na onim gde je ograničenje brzine 30, odnosno 50 kilometara na čas.

- Ukoliko biciklistička staza ili pešačko-biciklistička staza ne postoje ili ne postoji mogućnost korišćenja trotineta, onda je maloletnom licu dozvoljeno da se kreće kolovozom puta na kome je brzina kretanja ograničena na 30 km/h. Punoletni građani koji koriste ta vozila mogu da koriste i kolovoz puta na kojem je brzina kretanja ograničena na najviše 50 km/h - objašnjava Nikolić.

On ističe da su ovo predlozi izmene u formi Nacrta, dakle ovo nije Zakon koji je donet, već tek treba da bude predlog Vlade i može i da se menja.

- Ako neko ima 14 godina života, a nema pešačko-biciklističke trake, nema saobraćajnice koja je ograničena najviše na 30 km/h, onda ne može da koristi trotinet. Zato naš zakon prepoznaje laka električna vozila i ograničili smo mu masu. Neka u tom slučaju uzme trotinet u ruke i neka ga nosi!

Osim ove tri ključne promene, Nacrt zakona predviđa još neke novine.

- Svetlosna signalizacija na prugama -

Zbog veće bezbednosti na prugama izmenom se propisuje da svetlosni saobraćajni znakovi kojima se najavljuje približavanje voza prelazu puta preko železničke pruge u istom nivou daju se naizmeničnim paljenjem dva crvena trepćuća svetla u obliku kruga.

Izmena podrazumeva umesto dva crvena, crveno i žuto svetlo.

- Za regulisanje saobraćaja na prelazu puta preko železničke pruge u istom nivou upotrebljavaju se semafori sa svetlima crvene i žute boje. Svetla moraju biti postavljena po vertikalnoj osi, jedno ispod drugog, i to: crveno svetlo gore, a žuto svetlo dole, odnosno po horizontalnoj osi, jedno pored drugog: crveno svetlo levo, a žuto svetlo desno - navodi se u tekstu Nacrta.

Crveno svetlo znači zabranjen prolaz, a žuto svetlo - zabranjen prolaz, osim u slučaju kada vozilo ne može bezbedno da se zaustavi ispred navedenog znaka, a trepćuće žuto svetlo - obaveza za sve učesnike u saobraćaju da se kreću uz povećanu opreznost zbog eventualnog nailaska voza jer semafor kojim se najavljuje približavanje voza nije ispravan ili se ne koristi.

Na semafor se može dodati uređaj za davanje zvučnih znakova kojim se učesnici u saobraćaju obaveštavaju o tome da je dat svetlosni saobraćajni znak kojim se najavljuje približavanje voza, odnosno spuštanje uređaja za zatvaranje saobraćaja na prelazu puta preko železničke pruge.

U Upravi Saobraćajne policije ističu da je najbitnije da se propisno i bezbedno odvija saobraćaj.

- Želimo da u Srbiji nema nijednog poginulog. Imamo zakon, pravilnike i uglavnom savesne učesnike u saobraćaju. Želimo da kao društvo učinimo kolektivni napor da bude bolja bezbednost saobraćaja. Prošle godine se 64.000 vozača ponašalo nepropisno, tačnije, bilo je pod dejstvom alkohola, 11.000 je zadržano. Zamislite, 11.000 ljudi je to dozvolio sebi, a to je za čoveka koji ima moral u civilizovanom društvu nedopustivo. Više od pola miliona je prekoračilo brzinu - kaže pukovnik Belencan.

Novina koja zavređuje pažnju je da “ovlašćeno službeno lice u kontroli saobraćaja može da izda upozorenje učesniku u saobraćaju, da odustane od procesuiranja određenih prekršaja za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu, ukoliko lice koje je učinilo prekršaj nije u prethodne dve godine evidentirano kao učinilac prekršaja iz oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima.

To se odnosi na lakše prekršaje, kojima se direktno ne ugrožava bezbednost saobraćaja."

- Pukovnik Vladan Nikolić i ja smo još 2019. predlagali da se definiše električni trotinet, ali ni Evropa u tom trenutku nije bila spreman za to. EU je poručila da to treba da se reguliše na nacionalnom nivou zbog toga što je infrastruktura svake zemlje drugačija. Na primer, ni u Srbiji ne može i neće moći isto da se odvija saobraćaj u Vranju ili u Vojvodini - kaže pukovnik prof. dr Zlatko Belencan.

Izvor: Vebsajt Blic, Biljana Vučković, 08.03.2023.
Naslov: Redakcija