Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PSIHOAKTIVNIM KONTROLISANIM SUPSTANCAMA: Poverenik navodi da je veći broj odredaba Nacrta zakona neprihvatljiv sa stanovišta postojećih ustavnih i zakonskih rešenja. Sa stanovišta zaštite podataka o ličnosti nejasna je nadležnost novog "Centra za monitoring droga i zavisnost od droga". Što se tiče slobode pristupa informacijama Nacrt zakona propušta i uopšte ne predviđa intervencije u članu 95 važećeg Zakona


Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti primio je 13. februara 2017. godine predstavnike "Mreže za politike prema drogama u Jugoistočnoj Evropi" i sa njima razgovarao o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama.

Poverenik je predstavnicima Mreže rekao da deli njihove ocene da je važno i nužno da što širi krug predstavnika struke i civilnog sektora da doprinos tome da dobijemo što kvalitetnija i adekvatnija normativna rešenja u ovoj delikatnoj i važnoj oblasti, a da način na koji je organizovana i vreme u koje je sprovedena (26. decembar 2016. godine - 20. januar 2017. godine) javna rasprava o Nacrtu zakona nisu bili u funkciji toga.

Poverenik je obećao podršku nastojanjima Mreže i grupe NVO koju ona okuplja usmerenim na to, naglašavajući međutim, da je dobar deo otvorenih pitanja u pretežnoj nadležnosti drugih državnih organa.

Poverenik je naglasio da iako Nacrt zakona sadrži niz odredbi veoma relevantnih i sa stanovišta zaštite podataka o ličnosti i sa stanovišta slobode pristupa informacijama, autori zakona nisu tražili mišljenje Poverenika. Da je mišljenje traženo, svakako bi ukazao na niz odredbi koje su kontroverzne ili neprihvatljive sa stanovišta postojećih ustavnih i zakonskih rešenja.

Ilustracije radi, sa stanovišta zaštite podataka o ličnosti mogu poslužiti odredbe kojima se, pored postojeće vladine kancelarije za borbu protiv droga, propisuje nadležnost novog "Centra za monitoring droga i zavisnost od droga" za koju je nejasno ali se s razlogom pretpostavlja da podrazumeva i obradu podataka o ličnosti (i to naročito osetljivih podataka), a da nije propisano koje vrste i broj ličnih podataka. Takođe, u nizu odredbi zakona prepušta se, suprotno ustavnom rešenju po kome se to može činiti isključivo zakonom, ministru da odlučuje o obradi određenih ličnih podataka.

Što se tiče slobode pristupa informacijama Nacrt zakona propušta i uopšte ne predviđa intervencije u članu 95 važećeg Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama ("Sl. glasnik RS", br. 99/2010) iako su izmene tog člana praktično neophodne budući da je ne samo izuzetno rigidan i s pretenzijama da javnosti uskrati skoro sve informacije, nego sadrži termine i barata s kategorijama kao što je npr. "službena tajna", koje su odavno prevaziđene, odnosno budući da ih ni Zakon o tajnosti podataka ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009) ne poznaje, još pre više godina eliminisani iz našeg pravnog sistema.

Izvor: Vebsajt Poverenika, 13.02.2017.
Naslov: Redakcija