Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU: Inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba koje regulišu primenu posebnih istražnih mera


Tajno prisluškivanje, praćenje i snimanje, dokazne radnje nadzora komunikacija u krivičnoj istrazi treba da sprovode organi sudske vlasti, a ne organi izvršne vlasti – policija, BIA i VBA, kojima je izvršenje tih mera povereno odredbama Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014 - dalje: ZKP), smatra advokat Zoran Perović, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije.

Perović je podneo Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba ZKP-a iz člana 166, 168. i 170 koje regulišu primenu posebnih istražnih mera, ističući da su nesaglasne s Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, te predlaže da aparature za tajno praćenje i snimanje budu u potpunosti pod kontrolom i rukovodstvom suda ili Tužilaštva.

U svojoj inicijativi pozvao sam se i na odluke sudova zemalja regiona povodom njihovih zakona s istovetnim modelima sprovođenja mere tajnog nadzora komunikacija. Na primer, Ustavni sud Rumunije je 2016. godine utvrdio da su neustavne odredbe njihovog ZKP-a, koje su, inače, identične kao u našem zakonodavstvu – kaže Perović. – Takođe, sudovi iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine donose slične odluke povodom istovrsnih pravnih pitanja, a i Sud za ljudska prava iz Strazbura ima odluke sličnog karaktera.

Podnosilac inicijative smatra da je naš zakonski model nadzora komunikacija osumnjičenih u krivičnoj istrazi "u suprotnosti s odredbama Ustava, a imajući pre svega u vidu značaj zaštite prava na privatnost i porodični život i princip vladavine prava kao ustavna načela u Republici Srbiji".

– Krivični progon mora biti nezavisan i nepristrasan, a krivična istraga sveobuhvatna, temeljna, brza, pažljiva i smislena – ističe Perović. – Načela vladavine prava u krivičnom zakonodavstvu moraju biti takva da osiguraju ostvarenje legitimnih ciljeva krivičnog postupka, pravnu sigurnost, određenost, predvidljivost, kao i procesnu izvesnost normi, te procesnu ravnopravnost položaja stranaka. Pravna norma mora biti dovoljno precizna da lica na koje se primenjuje mogu stvarno i konkretno znati svoja prava i obaveze, do stepena koji je razuman u datim okolnostima da bi se prema njima mogla ponašati.

Bivši sudija Vrhovnog suda kaže da neodređene i neprecizne pravne norme otvaraju prostor arbitrarnom odlučivanju nadležnih tela.

Po odredbama ZKP-a, tajni nadzor i snimanje komunikacije koja lica obavljaju putem telefona ili drugih tehničkih sredstava, na obrazloženi predlog javnog tužioca određuje sudija za prethodni postupak, a za sprovođenje su isključivo zaduženi policija, BIA i VBA, koji su faktički organi izvršne vlasti, a zakonskim rešenjem nije obezbeđena odgovarajuća sudska kontrola sprovođenja te mere – veli Perović.

Predočava da se ni po okončanju tih posebnih dokaznih radnji okrivljenom i njegovoj stručnoj odbrani nikada ne omogućava, i ni pod kakvim uslovima, da se upoznaju s podacima koji su pribavljeni nadzorom, osim s onima koji se izvode kao dokaz u postupku, ukoliko do njega i dođe. Ne mogu da se obaveste o svrsishodnosti i rezultatima primene nadzora, niti da se izjasne o snimcima, eventualno sačinjenim suprotno ZKP-u.

Očigledno, na taj način se označeni članovi ZKP-a pokazuju suprotnim Ustavu Republike Srbije i Evropske konvencije o ljudskim pravima, i nužno je da to Ustavni sud konstatuje i, shodno tome, preduzme niz drugih aktivnosti prema svojim ovlašćenjima.

Dakle, smatramo da se saznanja dobijena primenom posebnih dokaznih radnji, inače proširena takoreći do neslućenih granica, a od faktički službi bezbednosti, preko njihovih telefonskih, elektronskih i drugih prisluškivača i uhođenja, u krivičnom postupku, odnosno na glavnom pretresu, ne mogu koristiti, striktnim tumačenjem navedenih odredbi Ustava i konvencije o ljudskim pravima, pošto je reč o nesudskim organima – ističe Zoran Perović. Kada se uzme u obzir činjenica da su, osim lica na koja se mera odnosi, svakako prisluškivani i njihovi sagovornici, a potom i drugi sagovornici njihovih sagovornika, čak i po principu geometrijske progresije, dakle, kao kolateralna šteta, taj broj faktičkih prisluškivanih lica na koja se ta, na opisani način neustavna mera primenjuje, i više je nego ogroman.

U situaciji kad je njihov rad samo formalno pokriven naredbama sudije za prethodni postupak, u suštini ti organi mogućom zloupotrebom ovlašćenja, do neograničene situacije mogu vršiti audio i video snimanje razgovora osoba koje nisu obuhvaćene naredbom suda, i to bez bilo kakve kontrole njihovog rada od suda i Tužilaštva, ili čak i nadležnog skupštinskog odbora, odnosno Skupštine, te je nužno usaglašavanje osporenih odredbi ZKP-a s navedenim odredbama Ustava – naglašava Perović.

Bivši sudija Vrhovnog suda Srbije Zoran Perović se zalaže za to da se tajni nadzor i snimanje komunikacija koje se obavljaju putem telefona ili drugih tehničkih sredstava i nadzor elektronske i druge adrese osumnjičenih lica, poveri organima suda, a ne organima izvršne vlasti.

"Dakle, tehnička sredstva za snimanje i nadzor komunikacija moraju da budu pod direktnom organizacijom, upravljanjem, pa time i kontrolom organa sudske vlasti ili da se izvršenje posebnih dokaznih radnji, pa i spornih, poveri organima javnog tužilaštva", predlaže se u tekstu inicijative.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, J. Jakovljević, 09.01.2019.
Naslov: Redakcija