ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU: Inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba koje regulišu primenu posebnih istražnih mera

Tajno prisluškivanje, praćenje i snimanje, dokazne radnje nadzora komunikacija u krivičnoj istrazi treba da sprovode organi sudske vlasti, a ne organi izvršne vlasti – policija, BIA i VBA, kojima je izvršenje tih mera povereno odredbama Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014 - dalje: ZKP), smatra advokat Zoran Perović, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije.

Perović je podneo Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba ZKP-a iz člana 166, 168. i 170 koje regulišu primenu posebnih istražnih mera, ističući da su nesaglasne s Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, te predlaže da aparature za tajno praćenje i snimanje budu u potpunosti pod kontrolom i rukovodstvom suda ili Tužilaštva.

– U svojoj inicijativi pozvao sam se i na odluke sudova zemalja regiona povodom njihovih zakona s istovetnim modelima sprovođenja mere tajnog nadzora komunikacija. Na primer, Ustavni sud Rumunije je 2016. godine utvrdio da su neustavne odredbe njihovog ZKP-a, koje su, inače, identične kao u našem zakonodavstvu – kaže Perović. – Takođe, sudovi iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine donose slične odluke povodom istovrsnih pravnih pitanja, a i Sud za ljudska prava iz Strazbura ima odluke sličnog karaktera.

Podnosilac inicijative smatra da je naš zakonski model nadzora komunikacija osumnjičenih u krivičnoj istrazi "u suprotnosti s odredbama Ustava, a imajući pre svega u vidu značaj zaštite prava na privatnost i porodični život i princip vladavine prava kao ustavna načela u Republici Srbiji".

– Krivični progon mora biti nezavisan i nepristrasan, a krivična istraga sveobuhvatna, temeljna, brza, pažljiva i smislena – ističe Perović. – Načela vladavine prava u krivičnom zakonodavstvu moraju biti takva da osiguraju ostvarenje legitimnih ciljeva krivičnog postupka, pravnu sigurnost, određenost, predvidljivost, kao i procesnu izvesnost normi, te procesnu ravnopravnost položaja stranaka. Pravna norma mora biti dovoljno precizna da lica na koje se primenjuje mogu stvarno i konkretno znati svoja prava i obaveze, do stepena koji je razuman u datim okolnostima da bi se prema njima mogla ponašati.

Bivši sudija Vrhovnog suda kaže da neodređene i neprecizne pravne norme otvaraju prostor arbitrarnom odlučivanju nadležnih tela.

– Po odredbama ZKP-a, tajni nadzor i snimanje komunikacije koja lica obavljaju putem telefona ili drugih tehničkih sredstava, na obrazloženi predlog javnog tužioca određuje sudija za prethodni postupak, a za sprovođenje su isključivo zaduženi policija, BIA i VBA, koji su faktički organi izvršne vlasti, a zakonskim rešenjem nije obezbeđena odgovarajuća sudska kontrola sprovođenja te mere – veli Perović.

Predočava da se ni po okončanju tih posebnih dokaznih radnji okrivljenom i njegovoj stručnoj odbrani nikada ne omogućava, i ni pod kakvim uslovima, da se upoznaju s podacima koji su pribavljeni nadzorom, osim s onima koji se izvode kao dokaz u postupku, ukoliko do njega i dođe. Ne mogu da se obaveste o svrsishodnosti i rezultatima primene nadzora, niti da se izjasne o snimcima, eventualno sačinjenim suprotno ZKP-u.

Očigledno, na taj način se označeni članovi ZKP-a pokazuju suprotnim Ustavu Republike Srbije i Evropske konvencije o ljudskim pravima, i nužno je da to Ustavni sud konstatuje i, shodno tome, preduzme niz drugih aktivnosti prema svojim ovlašćenjima.

– Dakle, smatramo da se saznanja dobijena primenom posebnih dokaznih radnji, inače proširena takoreći do neslućenih granica, a od faktički službi bezbednosti, preko njihovih telefonskih, elektronskih i drugih prisluškivača i uhođenja, u krivičnom postupku, odnosno na glavnom pretresu, ne mogu koristiti, striktnim tumačenjem navedenih odredbi Ustava i konvencije o ljudskim pravima, pošto je reč o nesudskim organima – ističe Zoran Perović. Kada se uzme u obzir činjenica da su, osim lica na koja se mera odnosi, svakako prisluškivani i njihovi sagovornici, a potom i drugi sagovornici njihovih sagovornika, čak i po principu geometrijske progresije, dakle, kao kolateralna šteta, taj broj faktičkih prisluškivanih lica na koja se ta, na opisani način neustavna mera primenjuje, i više je nego ogroman.

– U situaciji kad je njihov rad samo formalno pokriven naredbama sudije za prethodni postupak, u suštini ti organi mogućom zloupotrebom ovlašćenja, do neograničene situacije mogu vršiti audio i video snimanje razgovora osoba koje nisu obuhvaćene naredbom suda, i to bez bilo kakve kontrole njihovog rada od suda i Tužilaštva, ili čak i nadležnog skupštinskog odbora, odnosno Skupštine, te je nužno usaglašavanje osporenih odredbi ZKP-a s navedenim odredbama Ustava – naglašava Perović.

Bivši sudija Vrhovnog suda Srbije Zoran Perović se zalaže za to da se tajni nadzor i snimanje komunikacija koje se obavljaju putem telefona ili drugih tehničkih sredstava i nadzor elektronske i druge adrese osumnjičenih lica, poveri organima suda, a ne organima izvršne vlasti.

"Dakle, tehnička sredstva za snimanje i nadzor komunikacija moraju da budu pod direktnom organizacijom, upravljanjem, pa time i kontrolom organa sudske vlasti ili da se izvršenje posebnih dokaznih radnji, pa i spornih, poveri organima javnog tužilaštva", predlaže se u tekstu inicijative.