SINDIKAT PRAVOSUĐA SRBIJE: Budžetom za 2018. godinu planirati sredstva za isplatu prava zaposlenih u pravosuđu
S obzirom na to da je u toku priprema Budžeta za 2018. godinu, Sindikat pravosuđa Srbije moli Ministarstvo finansija da razmotrite mogućnost i, pre svega, stavi van snage zabrane za isplatu svih oblika nagrada predviđenih zakonima i kolektivnim ugovorima, odnosno da planiraju sredstva za isplatu prava zaposlenih u pravosuđu prema Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 63/2006 - ispr., 115/2006 - ispr., 101/2007, 99/2010, 108/2013 i 99/2014).
- Posebno vas molimo da planirate više sredstava za nameštenike koji su godinama diskriminisani jer nemaju pravo na napredovanje, s tim što im je zbog štednje ukinuta nameštenička nagrada, kao i pravo na odgovarajuću zaradu. Pošto verujemo da ste omaškom izuzeli nosioce pravosudnih funkcija od povišice, podsećamo vas da oni nisu dobili povišicu od 2014. godine kada je uvedena štednja - precizira se u dopisu koji je Sindikat uputio Ministarstvu finansija.
Naime, član 104. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017 - odluka US) trebalo bi da garantuje pravo na odgovarajuću zaradu, odnosno zarada bi morala da bude odgovarajuća radu. Iako je zarada pravo iz radnog odnosa, zarada se ostvaruje radom, na osnovu vrednosti rada, radnog učinka i vremena provedenog na radu. Rad veće vrednosti daje pravo na veću zaradu. Međutim, stav 2. tog člana zaposlenima garantuje jednaku zaradu za isti rad ili rad iste vrednosti. Razlike u zaradi za rad iste vrednosti mogu da postoje ali kod drugih poslodavaca na tržištu rada. No, to ne sme da se događa kod istog poslodavca, a posebno ne smeju da postoje različita pravila kod budžetskih korisnika.
S tim u vezi, Sindikat pravosuđa obaveštava Ministarstvo da su poslovi u pravosuđu podeljeni na glavne i sporedne. Glavne obavljaju zaposleni u zvanju državnih službenika zbog kog zvanja se ocenjuju i na osnovu ocene finansijski napreduju, a drugi obavljaju sporedne poslove u zvanju nameštenika bez prava na napredovanje. Međutim, ni u jednom propisu nisu precizirani glavni i sporedni poslovi, a u stvarnosti i jedni i drugi rade iste poslove u pravosudnim organima, a različito su plaćeni. Zbog toga su nameštenici demotivisani i ogorčeni, a međuljudski odnosi dodatno se narušavaju.
Sindikat je Ministarstvu dostavio tabelarni pregled osnovica za obračun i isplatu zarada u pravosuđu, iz kojeg se jasno vidi razlika u visini cene sata koja se isplaćuje u pravosuđu i cene sata koju utvrđuje Socijalno-ekonomski savet. Iz toga sledi da osnovica za obračun i isplatu zarada, u delatnosti koja ima koeficijent 1, ne bi smela da bude ispod minimalne zarade. Sindikat naglašava da Socijalno-ekonomski savet ne utvrđuje visinu minimalne zarade nego visinu minimalne cene sata za najjednostavniji rad. Zbog pogrešnog načina obračuna zarada, u pravosuđu je cena sata viša kada zaposleni radi manje sati, a niža kada zaposleni radi više sati, odnosno nije odgovarajuća radu, obavljenom poslu i vremenu provedenom na radu, navodi se u dopisu Sindikata.
ZAKON O RADU ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017 - odluka US)
VIII ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA
1. Zarada
Član 104
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca.
Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost.
Odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenim koji nisu u skladu sa stavom 2. ovog člana - ništavi su.
U slučaju povrede prava iz stava 2. ovog člana zaposleni ima pravo na naknadu štete.
Naslov: Redakcija