Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSNIVANJU MUZEJA ŽRTAVA GENOCIDA: Predlog zakona obezbeđuje organizacione, kadrovske i materijalne pretpostavke za ostvarenje negovanja sećanja na žrtve


Srbija je posvećena negovanju i očuvanju kulture sećanja da se zločini ne bi ponovili i u tom kontekstu je veliki značaj Muzeja žrtava genocida, poručila je ministarka kulture i informisanja Maja Gojković.

"Izražavajući najdublje poštovanje prema žrtvama, i potrebu da se oda počast stradalima, kao zalog za budućnost, želimo da sačuvamo uspomenu na žrtve u prošlosti", poručila je Gojković i dodala da je u tom cilju snimljen i film "Dara iz Jasenovca", kao i drugi filmovi i serije.

Gojković je u Narodnoj skupštini Republike Srbije obrazlažući Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnivanju Muzeja žrtava genocida, rekla da je ovaj Muzej osnovan Zakonom o osnivanju Muzeja žrtava genocida ("Sl. glasnik RS", br. 49/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 101/2005 - dr. zakon) iz 1992. godine, kada nije postojao sistem pravnog uređenja naše kulture kakav postoji danas, tako da se izmenama i dopunama ovog zakona pristupa radi usaglašavanja zakonske regulative.

Gojković je podsetila da je Muzej osnovan radi trajnog sećanja na žrtve genocida nad Srbima, prikupljanja, obrade, i korišćenja podataka o njima i ostvarivanju obaveza iz Međunarodne konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

"Muzej je ustanova kulture, koji obavlja poslove prikupljanja, obrade i čuvanja podataka o stradanju Srba na prostoru prethodne Jugoslavije, kao i podatke o genocidu nad Jevrejima, Romima i pripadnicima drugih naroda i nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom, ovim statutom i drugim opštim aktima Muzeja", rekla je Gojković.

Gojković je podsetila da se Dan Muzeja obeležava 22. aprila, na Dan sećanja na žrtve holokausta, i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, kada je 1945. bio proboj logoraša u koncentracionom logoru Jasenovac i podsetila da je Srbija nedavno ovaj dan obeležila zajedno sa Republikom Sprskom.

Gojković je dodala da Muzej žrtava genocida tokom tri decenije svoga rada ima razvijenu izdavačku delatnost i u realizaciji projekata sarađuje sa drugim institucijama i pojedincima kako u zemlji tako i u svetu i zemljama u okruženju: Yad Vashem u Jerusalimu, Muzejom holokausta u Vašingtonu, Vizentalovim centrom u Jerusalimu, SHOAH centrom u Los Anđelesu, Dokumentacionim centrom za prikupljanje građe o ratnim sukobima 1991-1995. iz Banjaluke, Dokumentacionim centrom "Veritas" iz Beograda i Banje Luke, Muzejom Republike Srpske iz Banjaluke, Hrvatskim institutom za povijest iz Zagreba i dr.

Gojković je navela da je u Zakonu o muzejskoj delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 35/2021), koji je nedavno usvojen, Muzej žrtava genocida definisan kao matični muzej i obavlja poslove matične muzejske delatnosti za negovanje kulture sećanja na žrtve genocida i Holokausta.

Precizirala je da su pred narodnim poslanicima manje, tehničke izmene i dopune Zakona, kojima se postiže obezbeđivanje organizacione, kadrovske i materijalne pretpostavke za ostvarenje negovanja sećanja na žrtve.

Objasnila je da se tako reguliše pitanje sedišta ovog muzeja, jer se u članu 1. stav 1. ovog zakona utvrđuje da je to u Kragujevcu, iako je njegovo sedište još od 1995. godine u Beogradu, što je otežavalo funkcionisanje.

Gojković je dodala da je dodatan problem bio vezan za zahtev Uprave za trezor Ministarstva finansija da se shodno činjenici da je sedište muzeja u Kragujevcu, i računovodstveni poslovi obavljaju iz tog grada.

Imajući u vidu da je Zakon o osnivanju Muzeja žrtava genocida ujedno i osnivački akt muzeja, rešavanje navedenih problema je bilo moguće jedino kroz izmene i dopune ovog Zakona.

Gojković je naglasila da radi trajnog pamćenja i spomena žrtava Holokausta, genocida, okupatorskog terora i ratnih zločina sprovedenih nad srpskim stanovništvom na prostoru prethodne Jugoslavije, kao i podatke o genocidu nad Jevrejima, Romima i pripadnicima drugih naroda i nacionalnih manjina, donet je 1992. godine Zakonom o osnivanju Muzeja žrtava genocida, kao i da je radi očuvanja trajne uspomene na žrtve fašističkog terora na stratištima logora Staro Sajmište u Drugom svetskom ratu, 3. marta 2020. godine donet je Zakon o Memorijalnom centru "Staro sajmište" ("Sl. glasnik RS", br. 15/2020).

Izvor: Vebsajt RTV, 11.05.2021.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija