Zastava Bosne i Hercegovine

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSNIVANJU MUZEJA ŽRTAVA GENOCIDA - Tekst propisa


Član 1.

U Zakonu o osnivanju Muzeja žrtava genocida ("Službeni glasnik RS", br. 49/92, 53/93 – dr. zakon, 67/93 – dr. zakon, 48/94 – dr. zakon i 101/05) u članu 1. stav 1. reč: "Kragujevcu" zamenjuje se rečju: "Beogradu".

Član 2.

U članu 5. reči: "o kulturnim dobrima" zamenjuju se rečima: "kojima se uređuje oblast kulture, zaštite kulturnih dobara i muzejske delatnosti".

Član 3.

U članu 8. stav 2. reči: "na vreme od četiri godine" zamenjuju se rečima: "u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast kulture".

Član 4.

U članu 10. stav 1. zapeta i reči: "od kojih su dva iz reda zaposlenih u Muzeju", brišu se.

U stavu 2. reči: "na vreme od četiri godine", zamenjuju se rečima: "u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast kulture".

Član 5.

U članu 11. stav 2. briše se.

Član 6.

U članu 13. stav 2. reči: "na vreme od dve godine" zamenjuje se rečima: "u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast kulture".

Član 7.

U članu 16. reči: "Ministarstvo kulture" zamenjuju se rečima: "ministarstvo nadležno za oblast kulture".

Član 8.

Direktor muzeja će podneti prijavu promene sedišta muzeja u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Statut muzeja će se uskladiti sa ovim zakonom u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 9.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. Razlozi za donošenje zakona

Zakon o osnivanju Muzeja žrtava genocida ("Službeni glasnik RS", br. 49/92, 53/93 – dr. zakon, 67/93 – dr. zakon, 48/94 – dr. zakon i 101/05) je na snazi od 1992. godine i predstavlja jedan od retkih propisa iz oblasti kulture kojim se posebno reguliše osnivanje i delatnost jedne ustanove kulture, tj. muzeja.

Treba imati u vidu činjenicu da u vreme donošenja ovog zakona, sistem pravnog uređenja naše kulture nije bio koncipiran u skladu sa principima na kojima on danas funkcioniše i da je u međuvremenu uspostavljen pravni ambijent koji se u potpunosti razlikuje od vremena kada je ovaj zakon donet. To se pre svega odnosi na činjenicu da je 2009. godine donet Zakon o kulturi ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 13/16, 30/16 – ispravka i 6/20), koji je uneo jedan potpuno novi koncept u regulisanju funkcionisanja naše kulture. Ovaj zakon predstavlja sistemski akt za našu kulturu jer se njime utvrđuju zajednički principi na kojima se mora zasnivati naša kultura, pa tako i sam princip uređenja sistema funkcionisanja ustanova kulture. Osim toga, 1994. godine je donet i Zakon o kulturnim dobrima ("Službeni glasnik RS", 71/94, 52/11 – dr. zakoni, 99/11 – dr. zakoni i 6/20 – dr. zakon), koji predstavlja osnovni propis za regulisanje oblasti zaštite kulturnog nasleđa.

U takvom sistemu, Zakon o osnivanju Muzeja žrtava genocida predstavlja poseban zakon kojim se regulišu specifičnosti koje ova ustanova ima u sistemu drugih ustanova zaštite. Međutim, imajući u vidu sve što je prethodno rečeno, neophodno je izvršiti određena usklađivanja ovog akta sa novom situacijom u sistemu regulisanja naše kulture čime bi se ovaj akt učinio u punoj meri efikasnim.

III. Osnovni pravni instituti i pojedinačna rešenja

Član 1. U ovom članu se utvrđuje da je sedište Muzeja u Beogradu.

Član 2. Ovim članom se utvrđuje da se na rad Muzeja primenjuju propisi kojima se uređuje oblast kulture i zaštite kulturnih dobara.

Član 3. Ovde se ukazuje da direktora Muzeja imenuje i razrešava Vlada u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast kulture.

 Član 4. U ovom članu se utvrđuju da Predsednika i članove Upravnog odbora imenuje i razrešava Vlada, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast kulture.

Član 5. Ovim članom se briše odredba kojom saglasnost na statut i program rada Muzeja daje Vlada.

Član 6. U ovom članu je utvrđeno da Predsednika i članove Nadzornog odbora imenuje i razrešava Vlada, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast kulture.

Član 7. Ovim članom se utvrđuje da nadzor nad zakonitošću rada Muzeja vrši ministarstvo nadležno za oblast kulture.

 Član 8. Ovim članom se utvrđuju obaveze vezana za upis muzeja u Registar i za usaglašavanje statuta sa ovim zakonom.

Član 9. Ovim članom utvrđuje se vreme stupanja na snagu zakona.

ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Ključna pitanja za analizu postojećeg stanja i pravilno definisanje promene koja se predlaže

Zakon o osnivanju Muzeja žrtava genocida ("Službeni glasnik RS", br. 49/92, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005) je na snazi od 1992. godine i predstavlja jedan od retkih propisa iz oblasti kulture kojim se posebno reguliše osnivanje i delatnost jedne ustanove kulture, tj. muzeja.

Treba imati u vidu činjenicu da u vreme donošenja ovog zakona, sistem pravnog uređenja naše kulture nije bio koncipiran u skladu sa principima na kojima on danas funkcioniše i da je u međuvremenu uspostavljen pravni ambijent koji se u potpunosti razlikuje od vremena kada je ovaj zakon donet. To se pre svega odnosi na činjenicu da je 2009. godine donet Zakon o kulturi ("Sl. glasnik RS", br. 72/09, 13/16, 30/16 - ispravka, 6/20), koji je uneo jedan potpuno novi koncept u regulisanju funkcionisanja naše kulture. Ovaj zakon predstavlja sistemski akt za našu kulturu jer se njime utvrđuju zajednički principi na kojima se mora zasnivati naša kultura, pa tako i sam princip uređenja sistema funkcionisanja ustanova kulture. Osim toga, 1994. godine je donet i Zakon o kulturnim dobrima ("Sl. glasnik RS", 71/94, 52/11 – dr. zakoni, 99/11 – dr. zakoni i 6/20 – dr. zakon), koji predstavlja osnovni propis za regulisanje oblasti zaštite kulturnog nasleđa.

U takvom sistemu, Zakon o osnivanju Muzeja žrtava genocida predstavlja poseban zakon kojim se regulišu specifičnosti koje ova ustanova ima u sistemu drugih ustanova zaštite. Međutim, imajući u vidu sve što je prethodno rečeno, neophodno je izvršiti određena usklađivanja ovog akta sa novom situacijom u sistemu regulisanja naše kulture čime bi se ovaj akt učinio u punoj meri efikasnim.

Problemi koje zakon treba da reši i ciljevi koji se postižu donošenjem zakona

Zakon o osnivanju Muzeja žrtava genocida predstavlja akt kojim se na poseban način uređuje ova ustanova zaštite i koji u tom smislu predstavlja specifičan propis u celokupnom sistemu pravnog uređenja naše kulture. Imajući u vidu činjenicu da je ovaj zakon donet 1992. godine u vreme kada je naša kultura bila uređena na potpuno drugačiji način nego što je to danas slučaj, donošenjem izmena i dopuna ovog zakona potrebno je rešiti pre svega problem njegovog usaglašavanja sa novonastalom pravnom situacijom. Tako se npr. reguliše pitanje sedišta ovog muzeja, jer se u članu 1. stav 1. ovog zakona utvrđuje da je to u Kragujevcu, iako je njegovo sedište još od 1995. godine u Beogradu. To dalje u praksi znači da je ovaj Muzej upisan u registar Privrednog suda u Kragujevcu i to na adresi Spomen-parka, koji nije u bilo kakvoj vezi sa ovim Muzejom. Izmenom ovog zakona u tom delu, rešiće se ovaj problem koji značajno otežava funkcionisanje ovog Muzeja.

Osim toga, izmemana i dopunama ovog zakona, potrebno je izvršiti pravno ujednačavanje regulacije Muzeja žrtava genocida sa Zakonom o kulturi, čime će se ova ustanova izjenačiti sa drugim ustanovama zaštite u svom regulisanju i tako na jasan način utvrditi njegove specifičnosti koje zahtevaju posebnu regulaciju.

Ključna pitanja za utvrđivanje ciljeva

 Imajući u vidu činjenicu da je Zakon o osnivanju Muzeja žrtava genocida na snazi od 1992. godine, kao i već pomenut novi pravni ambijent u kome se reguliše naša kulture, može se reći da je ključne pitanje vezano za utvrđivanje ciljeva izmena i dopuna Zakona o osnivanju Muzeja žrtava genocida:

-           kako uskladiti tekst ovog zakona sa novom zakonskom regulativom u oblasti kulture.

Ključna pitanja za identifikovanje opcija javnih politika

U toku analize razmatrano je nekoliko relevantnih mogućnosti:

- status quo - ne donošenje posebnog zakona o izmenama i dopunama zakona osnivanju Muzeja žrtava genocida,

- donošenje novog zakona koji bi u potpunosti regulisao ovu oblast,

- izmene odnosno dopune postojećeg Zakona o osnivanju Muzeja žrtava genocida kojim bi se izvršila korekcija uočenih problema.

Prva opcija nije bila održiva iz razloga što je donošenje posebnog zakona osnova da se istaknu posebnosti Muzeja žrtava genocida.

Druga opcija nije potrebna jer su izmene i dopune sasvim dovoljne da bi se rešili utvrđeni problemi.

Ključna pitanja za analizu finansijskih efekata

 Za sprovođenje predmetnog akta nisu potrebna finansijska sredstva.

Ključna pitanja za analizu ekonomskih efekata

 Sprovođenje ovog zakona nema ekonomski efekat.

Ključna pitanja za analizu efekata na društvo

 Sprovođenje ovog akta dovodi u pravnom smislu Muzej žrtava genocida u ravnopravan položaj sa ostalim ustanovama zaštite.

Ključna pitanja za analizu upravljačkih efekata

1)         Da li se izabranom opcijom uvode organizacione, upravljačke ili institucionalne promene i koje su to promene?

 Izmene i dopune Zakona o osnivanju muzeja žrtava genocida utvrđuju sedište Muzeja žrtava genocida u Beogradu, gde se on već nalazi i gde funkcioniše. Na taj način će se izvršiti i njegova registracija u Privrednom sudu u Beogradu, a ne kao do sada u Privrednom sudu u Kragujevcu.

2)         Da li postojeća javna uprava ima kapacitet za sprovođenje izabrane opcije (uključujući i kvalitet i kvantitet raspoloživih kapaciteta) i da li je potrebno preduzeti određene mere za poboljšanje tih kapaciteta?

 Izmene i dopune Zakona o osnivanju muzeja žrtava genocida ne zahtevaju poboljšanje kapaciteta javna uprava.

3)         Da li je za realizaciju izabrane opcije bilo potrebno izvršiti restrukturiranje postojećeg državnog organa, odnosno drugog subjekta javnog sektora (npr. proširenje, ukidanje, promene funkcija/hijerarhije, unapređenje tehničkih i ljudskih kapaciteta i sl.) i u kojem vremenskom periodu je to potrebno sprovesti?

 Izmenama i dopunama Zakona o osnivanju muzeja žrtava genocida utvrđuju se sedište Muzeja žrtava genocida u Beogradu, gde se on već nalazi i gde funkcioniše. Na taj način će se izvršiti i njegova registracija u Privrednom sudu u Beogradu u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Koje dodatne mere treba sprovesti i koliko vremena će biti potrebno da se sprovede izabrana opcija i obezbedi njeno kasnije dosledno sprovođenje, odnosno njena održivost?

 Nema potrebe za sprovođenjem dodatnih mera za sprovođenje predloženih izmena i dopuna zakona.

Ključna pitanja za analizu rizika

U vezi sa rizicima sprovođenja izabrane opcije potrebno je odgovoriti na pitanja:

1)         Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđena podrška svih ključnih zainteresovanih strana i ciljnih grupa? Da li je sprovođenje izabrane opcije prioritet za donosioce odluka u narednom periodu (Narodnu skupštinu, Vladu, državne organe i slično)?

 Za sprovođenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnivanju muzeja žrtava genocida obezbeđena je podrška svih ključnih zainteresovanih strana i ciljnih grupa.

2)         Da li su obezbeđena finansijska sredstva za sprovođenje izabrane opcije? Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđeno dovoljno vremena za sprovođenje postupka javne nabavke ukoliko je ona potrebna?

 Za sprovođenje predmetnog akta nisu potrebna finansijska sredstva ni sprovođenje postupka javne nabavke.

3)         Da li postoji još neki rizik za sprovođenje izabrane opcije?

 Ne postoji rizik za sprovođenje izabrane opcije.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 16.04.2021.