RADNI TEKST IZMENA USTAVA RS: Struka ne odustaje od zahteva za povlačenje amandmana
Povodom završetka procesa koji Ministarstvo pravde vodi u vezi sa promenama Ustava, sedam udruženja među kojima su Društvo sudija Srbije, Udruženje tužilaca, Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i JUKOM, dostavila su Ministarstvu pravde komentare na radnu verziju amandmana na Ustav i uputila otvoreno pismo Narodnoj skupštini, vladi i pomenutom ministarstvu u kojem ukazuju na nedostatke sprovedenog postupka. U pismu se pored ostalog navodi se da je Ministarstvo pravde sprovelo aktivnosti i predložilo rešenja koja su suprotna obavezama preuzetim Akcionim planom za poglavlje 23 i postupalo van ustavnih ovlašćenja.
– Ovo bi, pre svega, trebalo da imaju na umu vlada, koja je ovlašćeni predlagač Ustava i Narodna skupština, koja ima najvažniju ulogu u postupku promene najvišeg pravnog akta, a koja je 5. marta 2018. odlukama dva skupštinska odbora odbila predlog poslanika za održavanje javnog slušanja u vezi sa promenom Ustava – saopštava se u pismu.
Struka navodi i da član 203 Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) predviđa da postupak promene najvišeg pravnog akta počinje podnošenjem predloga za promenu koji skupština usvaja dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika, a da ona do danas nije donela odluku o pristupanju promeni Ustava.
– Jedan deo amandmana sadrži neadekvatna i nepotpuna obrazloženja, a nikakvo nije ponuđeno za čak deset ustavnih amandmana. Ovo je važno naglasiti, ako znamo da pojedini od njih nisu ni u kakvoj vezi sa zahtevima koje je Venecijanska komisija (VK) uputila Srbiji i Akcionim planom za poglavlje 23. Na primer, izmene rešenja o nepremestivosti sudija i nespojivosti sudijske funkcije ili brisanje zabrane uticaja na sudiju u obavljanju sudijske funkcije – navela su udruženja.
Predstavnici Ministarstva pravde, kaže se u otvorenom pismu, u više navrata govorili su o tome da će o tekstu koji nije formalan predlog za promenu Ustava odlučiti Venecijanska komisija.
– Nedoumice stvara i uloga pravnog stručnjaka Saveta Evrope Džejmsa Hamiltona za koga Ministarstvo pravde tvrdi da je kao stručnjak Saveta Evrope učestvovao u izradi radnog teksta amandmana. S obzirom na to da je on ekspert Saveta Evrope i nekadašnji član Venecijanske komisije ukazujemo na njegovu nerazjašnjenu ulogu u slučaju da VK, kao organ Saveta Evrope, odlučuje o tekstu ustavnih amandmana koju je sačinio njen stručnjak – navodi se u otvorenom pismu.
Potpisnici na kraju dokumenta konstatuju da zbog "brojnih i bitnih nedostataka koji se ne mogu otkloniti "popravkama" ponuđenog teksta, strukovna udruženja sudija, tužilaca i pomoćnika, kao i udruženja koja se bave ljudskim pravima, smatraju da amandmane treba povući i pristupiti izradi sasvim novog teksta, uz poštovanje ustavne procedure i principa moderne konstitucionalne demokratske države".
Navodeći da kada je reč o predloženim amandmanima postoji "jednoznačni otpor struke", ne sebe već građana radi, Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu i član izvršnog odbora CEPRIS-a, uporedio je predložene amandmane sa bolesnim pacijentom.
– Iz inostranstva gde se pacijent sprema na put vam predoče "lečite tog čoveka, ne može da podnese put, umreće". Počinjete sa postupkom lečenja i lekarska komora, profesori sa Medicinskog fakulteta, svi iole poznati lekari i njihova udruženja vam kažu da nije dobro pacijentu davati vitaminske bombone i energetska pića. Umesto da ih poslušate, vi terate po svome i u pomoć pozivate potrošače, pekare, kozmetičare da vam daju podršku i osokole vas da pacijenta ugurate u avion – rekao je Majić.
Ministarka pravde Nela Kuburović poručila je na poslednjoj javnoj raspravi povodom Radnog teksta amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije u delu koji se odnosi na pravosuđe da oni neće biti povučeni iz rasprave, kako su to zahtevala pojedina strukovna udruženja, već da će posle 8. marta biti korigovan u skladu sa poslatim primedbama i evropskim standardima, a potom poslat Venecijanskoj komisiji na mišljenje.
Kuburovićeva je navela da je mišljenje struke bitno kada je reč o izmenama Ustava, ali da ono nije jedino, jer je Ustav najviši pravni akt za koji su zainteresovani svi građani. Ona je ukazala da je cilj izmena Ustava postizanje nezavisnosti sudstva, ali da na tom putu ne smeju da se zaborave ustavni principi podele vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku. Odgovorila je na kritike javnosti i struke povodom predloženih amandmana, ukazujući da će Narodna skupština Republike Srbije morati da dvotrećinskom većinom izglasa predlog izmena a konačnu reč o izmenama Ustava će dati građani na referendumu.
Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 09.03.2018.Naslov: Redakcija