ZAKON O POSEBNIM MERAMA ZA SPREČAVANJE VRŠENJA KRIVIČNIH DELA PROTIV POLNE SLOBODE PREMA MALOLETNIM LICIMA: Državni i drugi organi, kao i pravna lica ili preduzetnici koji rade sa maloletnicima dužni su da zatraže podatak da li je lice koje treba da zasnuje radni odnos kod njih ili obavlja poslove sa maloletnim licima, upisano u posebnu evidenciju

Tridesetak imena onih koji su pravosnažno osuđeni za seksualne delikte nad maloletnicima, nalaze se u Posebnom registru koji vodi država, poznatijem kao "registar pedofila". Evidenciju vodi Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, a zakon kaže da se podaci vode trajno i ne mogu da se brišu.

Oni nisu dostupni najširoj javnosti i na njih se odnosi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 104/2009 - dr. zakon, 68/2012 - odluka US i 107/2012), ali se mogu dati na zahtev suda, javnog tužioca ili policije ovim organima ako su u vezi sa krivičnim postupkom koji je u toku.

Da bi se osobe koje su osuđene za seksualno zlostavljanje dece držale dalje od mališana, Lanserot komitet Saveta Evrope nedavno je, iznoseći preporuke za 26 država, Srbiji preporučio da uvede obavezni sistem provere prilikom angažovanja osoblja koje je u stalnom kontaktu sa decom.

- Prema Zakonu o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima ("Sl. glasnik RS", br. 32/2013 - dalje: Zakon), državni i drugi organi, kao i pravna lica ili preduzetnici koji rade sa maloletnicima dužni su da zatraže podatak da li je lice koje treba da zasnuje radni odnos kod njih ili obavlja poslove sa maloletnim licima, upisano u posebnu evidenciju - kažu u Ministarstvu pravde.

Po istom Zakonu, oni koji su osuđeni za ovo delo, posle izdržanog zatvora, moraju obavezno da se javljaju nadležnom organu policije i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Njima je zabranjeno da posećuju mesta na kojima se okupljaju maloletnici, kao što su vrtići, igrališta, škole ili dečje manifestacije. Imaju obavezu posećivanja profesionalnih savetovališta, dužni su da obaveštavaju policiju i Upravu o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta, kao i o putovanju u inostranstvo. Ove mere sprovode se najduže 20 godina posle izdržane zatvorske kazne.

Podaci iz evidencije mogu se, na obrazložen zahtev, dati i državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku (npr. školi), ako još traju pravne posledice osude i ako za to postoji opravdani interes u skladu sa zakonom. Mogu se dati i inostranim državnim organima, u skladu sa međunarodnim sporazumom.

Ipak, Lanserot komitet zabrinut je jer, kako kažu, u našoj zemlji nema posebnih usluga za osobe, među kojima su i adolescenti, za koje strahuju da bi mogle da počine seksualne prestupe nad decom. Srbija se poziva i da uspostavi specijalne programe u zatvorima radi lečenja seksualnih prestupnika, i mere kako bi se reintegrisali u društvo.

U ovome su im do sada pomagala savetovališta koja su morali da posećuju posle kazne. Inače, najveći broj njih i sami su bili žrtve seksualnog zlostavljanja u detinjstvu.

Svake godine za seksualna dela nad decom biva osuđeno sve više ljudi. Prema poslednjim dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, 67 ljudi je optuženo, a 50 osuđeno tokom 2016. za seksualne delikte na štetu maloletnika. Njih 15 je osuđeno za obljubu sa detetom, po jedan za iskorišćavanje interneta i društvenih mreža za dela protiv polne slobode maloletnika, kao i za navođenje maloletnika na prisustvovanje polnim radnjama, a čak 33 za snimanje ili posedovanje porno-materijala u kojima su korišćena deca.