KRIVIČNI ZAKONIK: Sankcije za nasilje na utakmicama preblage. Uglavnom se izriču uslovne ili novčane kazne, a nisu retkost ni one ispod zakonskog minimuma

Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) za nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi predviđa zatvor od tri do 12 godina, ali nikada niko u Srbiji nije osuđen na maksimalnu kaznu. Tokom 2015. i 2016. godine, kako pokazuje statistika viših sudova, najteža kazna bila je od jedne do tri godine, i na nju je osuđena samo jedna osoba. Svi ostali kažnjeni su uslovno, novčano ili eventualno zatvaranjem do pola godine.

Slika kaznene politike kada su u pitanju krivična dela vezana za nasilničko ponašanje na sportskim priredbama može se svesti na samo jednu reč - preblaga. Optužnica je malo, presuda još manje, a i one koje su donete mahom su uslovne kazne. A i kada sud nekom izrekne zatvorsku sankciju, te kazne su na granici ili čak ispod zakonskog minimuma.

Analiza Ministarstva pravde pokazuje još da su u 2016. godine kazne ispod minimuma ili na granici, najviše izrekli viši sudovi u Kruševcu (16), Šapcu (10), Smederevu (5), Jagodini, Pirotu i Požarevcu (po 4)...

- U veoma velikom procentu za ovo krivično delo izriču uslovne osude (preko 65 odsto u 2016, i više od 76 odsto u 2015) - navodi se u pomenutoj analizi Ministarstva, i dodaje da se broj uslovnih osuda uvećao i u osnovnim sudovima tokom 2016. u odnosu na 2015. godinu.

Podaci za prošlu godinu još nisu sabrani, ali struktura osuda u 2015. i 2016. pokazuje da je broj onih koji su dopali rešetaka duže od šest meseci zanemarljiv. Osim što su kazne blage, karakteristično za suđenja navijačima optuženim za huliganstvo je i to što ovi procesi dugo traju. Ovo najbolje pokazuje primer beogradskog Višeg suda, koji je imao u 2016. u radu 47 predmeta vezanih za nerede na utakmicama, od kojih je samo osam bilo iz te godine. Svi ostali zaostali su iz prethodnih. U pomenutoj godini rešio je ukupno 29 slučajeva, a na nivou svih viših sudova u zemlji rešeno je 114. Znači, 40 je prebačeno u 2017.

- Nasilje je postalo svakodnevni način života. Ono je sveprisutno na ulicama, u školama, ali najviše na fudbalskim stadionima i u košarkaškim halama, i taj problem traje već duže vremena - kaže advokat Ilija Radulović.

- Huligani su instrumentalizovani za proizvodnju efekta straha uz pomoć kojeg se generalno lakše vlada - smatra Radulović. - U pojedinim sportskim klubovima, a pre svega u fudbalskim, u opticaju su velike količine novca. Dominira profit koji je pobedio duh sporta. Huligani su postali unosna privredna grana koja nije legalna, koja je asocijalna i koja služi manjini.

On ističe da su tužilaštva i sudovi potpali pod njihov uticaj, zbog čega se mali broj onih protiv kojih su podnete prijave procesuira i osuđuje:

- Kad bi se htelo da se iskoreni nasilje, to bi moglo da se uradi od petka do ponedeljka. Postoje zakoni na osnovu kojih bi se huligani procesuirali i osudili na višegodišnje zatvorske kazne. To bi uticalo da se iskoreni nasilje. Ako društvo nešto hoće da uradi, ono to može bez ikakvih problema.

Sprečavanje nasilja na utakmicama obuhvaćeno je sa četiri zakona: Zakonom o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama ("Sl. glasnik RS", br. 67/2003, 101/2005 - dr. zakon, 90/2007, 72/2009 - dr. zakon, 111/2009 i 104/2013 - dr. zakon), Krivičnim zakonikom, Zakonikom o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014) i Zakonom o prekršajima ("Sl. glasnik RS", br. 65/2013, 13/2016 i 98/2016 - odluka US). U toku su razgovori o eventualnoj izmeni Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Konačan stav biće donet pošto nova radna grupa izvrši analizu dosadašnjeg učinka i efekta sankcija.