ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU: Mere tajnog nadzora komunikacije mora da bude "pokriveno" naredbom sudije za prethodni postupak, koja se izdaje na obrazložen zahtev tužioca. Ukoliko se odstupi od predviđene procedure materijal nema dokaznu snagu pred sudom
Da bi prisluškivanje, odnosno mere tajnog nadzora komunikacije, bilo po zakonu, mora da bude "pokriveno" naredbom sudije za prethodni postupak, koja se izdaje na obrazložen zahtev tužioca. Tada ove takozvane posebne dokazne radnje sprovode policija, BIA ili VBA.
"Sud može, na obrazloženi predlog javnog tužioca, da odredi nadzor i snimanje komunikacije koja se obavlja putem telefona ili drugih tehničkih sredstava ili nadzor elektronske ili druge adrese osumnjičenog, kao i zaplenu pisama i drugih pošiljki", objašnjava advokat Dragoljub Stanković, bivši zamenik tužioca za ratne zločine.
Sve ovo reguliše član 161 Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014 i 35/2019 - dalje: ZKP), koji kaže da se posebne dokazne radnje mogu odrediti prema licu za koje postoje osnovi sumnje da je učinilo neko od krivičnih dela koja predviđa člana 162 tog zakonika, a na drugi način se ne mogu prikupiti dokazi ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno otežano, objašnjava Stanković.
Posebne dokazne radnje mogu se odrediti za gotovo sva najteža krivična dela – teško ubistvo, otmica, prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju, razbojništvo, iznuda, zloupotrebe položaja, primanje ili davanje mita, falsifikovanje ili pranje novca, promet narkotika, krivična dela protiv ustavnog uređenja, diverzija, sabotaža, špijunaža, odavanje državne tajne, krijumčarenje ljudi, računarske sabotaže, prevare ili neovlašćen pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka.
ZKP još nalaže i da će se prilikom određivanja posebnih dokaznih radnji posebno ceniti da li bi se isti rezultat mogao postići na način kojim se manje ograničavaju prava građana.
Posebnu dokaznu radnju određuje sudija za prethodni postupak naredbom koja sadrži podatke o osobi prema kojoj se tajni nadzor komunikacije određuje, krivično delo, označenje poznatog telefonskog broja ili adrese osumnjičenog, odnosno telefonskog broja ili adrese za koju postoje osnovi sumnje da je osumnjičeni koristi, razloge na kojima se zasniva sumnja, način sprovođenja, obim i trajanje posebne dokazne radnje.
Tajni nadzor može trajati tri meseca, ali se može produžiti najviše za tri meseca, a samo u izuzetno još najviše dva puta u trajanju od po tri meseca. Naredbu suda izvršava policija, Bezbednosno-informativna agencija ili Vojnobezbednosna agencija. O sprovođenju tajnog nadzora sačinjavaju se dnevni izveštaji koji se zajedno sa snimcima dostavljaju sudiji za prethodni postupak i tužiocu.
Ako javni tužilac ne pokrene krivični postupak u roku od šest meseci od dana kada se upoznao s materijalom prikupljenim na ovaj način, sudija za prethodni postupak će doneti rešenje o uništenju tog materijala. A ako je pri preduzimanju posebnih dokaznih radnji postupljeno suprotno odredbama ovog zakonika, na prikupljenim podacima se ne može zasnivati sudska odluka.
Izvor: Vebsajt Politika, Dorotea Čarnić, 05.01.2021.Naslov: Redakcija