ZAKON O MATIČNIM KNJIGAMA: Osam opština nije ispoštovalo zakonski rok za prevođenje matičnih knjiga u elektronski oblik. Glavni problemi za kašnjenje su nedostatak kompjutera, manjak matičara po pojedinim područjima, kao i upisi na različitim jezicima za vreme Prvog i Drugog svetskog rata

Osam opština u Srbiji nije uspelo za sedam godina da prepiše ni polovinu matičnih knjiga u elektronski oblik. Prema poslednjem izveštaju Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave to nisu uradili Aleksandrovac, Bela Crkva, Bosilegrad, Vlasotince, Jagodina, Prokuplje, Ljubovija i Sjenica. Zbog toga građani tih mesta moraju da obilaze šaltere, iako je zakon predvideo da sve potrebe mogu da zadovolje na jednom mestu.

Već je napravljena crna lista onih opština koje imaju najmanji procenat prepisa i u njih će već ove nedelje Ministarstvo uputiti vanredni nadzor, kako bi se utvrdilo da li prosleđene informacije odgovaraju stvarnom stanju na terenu.

Neke od ovih lokalnih samouprava imaju veoma malo stanovnika, poput Bosilegrada, u kojem prema poslednjem popisu živi 2.600 ljudi, ili Bele Crkve, gde ih je jedva 9.000, Sjenice sa 14.000, Vlasotinca sa manje od 15.000.

Ovaj posao je započet još 2009. godine i kako bi bio završen u potpunosti, ministarka državne uprave i lokalne samouprave je uvela obavezu za sve opštine da dostavljaju izveštaje na dve nedelje kako bi pratili situaciju na terenu, a prepis podataka je stavljen na listu prioriteta.

- Poslednji izveštaj je pripremljen 26. decembra 2016. godine i prema tim podacima, 63 lokalne samouprave su u potpunosti prenele matične knjige svojih građana za prethodnih 100 godina u elektronski oblik - kaže Ana Brnabić.

Zakon o matičnim knjigama ("Sl. glasnik RS", br. 20/2009 i 145/2014) nalaže prenos sva tri tipa matičnih knjiga (rođenih, umrlih i venčanih) u elektronski oblik, a poslednji rok je bio produžen sa kraja 2015. na kraj 2016. godine. Nadležni poručuju - novog odlaganja neće biti.

- Matične knjige u elektronskom obliku će omogućiti da u potpunosti zaživi Zakon o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016), počev od juna 2017. godine, što znači da od tada građani neće biti kuriri službenicima, već da će se sva lična dokumenta preuzimati na jednom mestu, a da će državni službenici između sebe razmenjivati podatke koji su potrebni za izdavanje ličnih dokumenata građanima - kaže ministarka Ana Brnabić.

Glavni problemi za kašnjenje su, kažu u Ministarstvu, nedostatak kompjutera, manjak matičara po pojedinim područjima, kao i upisi na različitim jezicima za vreme Prvog i Drugog svetskog rata.

Takve probleme nisu imali službenici u Beogradu - oni su među prvima u velikom procentu odradili posao. U grupu najboljih spadaju Sombor, Sremska Mitrovica, Pećinci, Gornji Milanovac, Preševo i Svrljig. U Ministarstvu ističu da je Trstenik, iako je kasnio, izborom novog predsednika opštine najviše napredovao u prenosu, i sada se nalazi na 76 odsto prenetih podataka u elektronski oblik.

Opština Vlasotince je do sada unela 47 odsto dokumenata u elektronsku bazu podataka, a da bi taj posao ubrzala angažovala je i zaposlene iz drugih sektora i uvela drugu smenu. Nadležni očekuju da sve bude završeno do kraja marta.

- Problem je što imamo dvostruko manje matičara u odnosu na broj matičnih područja - kaže Dragana Mitković, načelnica vlasotinačke Opštinske uprave. - Matičari koji obilaze teren nisu mogli istovremeno da rade i na formiranju elektronske baze podataka.

Na poslovima unosa matičnih podataka u elektronske baze u Bosilegradu se trenutno radi u dve smene. Stefan Kostov, zamenik predsednika opštine, kaže da je do sada urađeno 60 odsto posla i da veruje da će uskoro baza biti kompletirana.

- Brojni problemi su pratili ovaj posao, jedan od ključnih je razuđenost područja matičnih službi, ali i tehnički problemi, u smislu nepripremljenosti matičara za ovaj posao - kaže Kostov.