Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O JAVNOJ SVOJINI: Iako je Zakon na snazi već sedam godina i dalje ne postoji precizna evidencija o državnoj imovini. Rok za upis te svojine bio je prvo kraj 2013. godine, ali je pomeran nekoliko puta, tako da je poslednji 31. decembar 2018. godine


Iako je Zakon o javnoj svojini ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 - dr. zakon i 108/2016) usvojen još 2011. godine, država i dalje ne zna šta ima od imovine. Naime, ne postoji precizna evidencija o imovini kojom raspolažu Vojvodina, lokalne samouprave i nekoliko stotina javnih preduzeća.

Rok za upis te svojine bio je prvo kraj 2013. godine, ali je odonda pomeran nekoliko puta, tako da je poslednji – 31. decembar 2018. godine.

Republička direkcija za imovinu uspostavila je Registar nepokretnosti u javnoj svojini kao jedan od preduslova za početak vođenja evidencije te svojine primenom elektronskih sredstava za dostavljanje, obradu i skladištenje podataka.

Na taj način bi imovina koju poseduje država trebalo da bude na jednom mestu i ujedno uvek dostupna Vladi Republike Srbije i opštinama kada žele da realizuju projekte u privredi ili donesu odluku o drugačijoj nameni javne svojine.

Direktor Republičke direkcije za imovinu Jovan Vorkapić objašnjava da uspostavljanje Registra podrazumeva preuzimanje konkretne odgovornosti svakog korisnika za tačnost, sveobuhvatanost i ažurnost podataka iz posebnih evidencija nepokretnosti u javnoj svojini koje vode i dostavljaju Direkciji. Taj proces, kako je istakao, treba da bude kontinuiran, a ne gotov jednom zauvek jer su promene u broju i vrsti nepokretnosti svakodnevne.

Kao poseban problem stručnjaci ističu – a na njega ukazuje i Savet za borbu protiv korupcijenepostojanje kaznene odredbe u Zakonu za ona pravna lica i odgovorno lice koje u zadatom roku ne vodi evidenciju o stanju i kretanju sredstava u državnoj svojini koju koristi i ako u propisanom roku ne dostavi podatke o nepokretnostima koje koristi.

To je u Zakonu o sredstvima u svojini Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 53/95, 3/96 - ispr., 54/96, 32/97 i 101/2005 - dr. zakon), koji je važio dok Zakon o javnoj svojini nije usvojen, postojalo.

Polovinom prošle godine u jedinstvenoj evidenciji nepokretnosti kojima je vlasnik država Srbija bilo je ukupno evidentirano 16.590 jedinica, ukupne vrednosti 182,8 milijardi dinara.

Gruba procena je, rekao je tada Vorkapić, da je zapravo evidentirano tek nešto između sedam i deset procenata jedinica državnih nepokretnosti, uz napomenu da će tim tempom do kraja prošle godine biti evidentirano gotovo dve trećine ukupne državne imovine.

Tvrdio je i da evidentirana vrednost nije realna jer mnoge nepokretnosti nisu uvedene u poslovne knjige korisnika.

Državna revizorska institucija je još pre dve godine upozorila na to da država i dalje nema podatka o svojoj imovini, a pre nekoliko dana na to je ukazao i Savet za borbu protiv korupcije, koji se bavio evidencijom nepokretnosti Grada Beograda.

Savet je sačinio izveštaj o tome i dostavio ga Vladi Republike Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, naglašavajući da to čini zbog važnosti uspostavljanja jedinstvene i tačne evidencije imovine, što je preduslov da raspolaganje imovinom u javnoj svojini bude transparentno, čime se smanjuje mogućnost za korupciju.

Savet je ukazao na to da se podaci o evidenciji nepokretnosti Grada Beograda dobijeni od Republičke direkciji za imovinu, koja vodi jedinstvenu evidenciju nepokretnosti, razlikuju od onih dobijenih od nadležnih organa Grada Beograd – Sekretarijata za imovinsko pravne poslove i Službe za katastar nepokretnosti.

I pored utvrđene metodologije, ti podaci se značajno razliku, što upućuje na zaključak da nema prave i pouzdane evidencije o imovini u javnoj svojini, ne samo Grada Beograda već cele Republike. Savet je na primeru Grada Beograda, analizom obimne dokumentacije, utvrdio nepostojanje jedinstvene i proverene evidencije o vrsti i vrednosti nepokretnosti Grada, kojima se diskreciono upravlja u uskom krugu ljudi, navodi se u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije.

Činjenica da se i nakon tri godine od zadatih rokova za uspostavljanje jedinstvene baze podataka o imovini u javnoj svojini nije odmaklo od početka, poručuju u nastavku iz Saveta, nameće ozbiljno pitanje odgovornosti obveznika zaduženih za sprovođenje Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine ("Sl. glasnik RS", br. 57/2013), kao i institucija koje imaju nadzor nad njihovim radom.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Lj. Malešević, 11.09.2017.
Naslov: Redakcija