PRAVILNIK O KVALITETU USITNJENOG MESA, POLUPROIZVODA OD MESA I PROIZVODA OD MESA: Iako Pravilnik jasno propisuje od čega zaštićeni proizvodi mogu da se sastoje, potrošači toga uglavnom nisu svesni i nemaju jasne metode informisanja o kvalitetu mesnih prerađevina
Istraživanje Centra potrošača Srbije (CEPS) tokom juna 2020. godine o stavovima potrošača prema mesnim prerađevinama, kojim su obuhvaćeni građani Beograda, Niša i Novog Sada, pokazalo se da potrošači nekoliko puta nedeljno konzumiraju ove proizvode. I to najviše šunku (43,4 odsto) i salamu (33,8 odsto), zatim trajne kobasice 24,9, paštete 24, i viršle 13,2 procenta.
Kako se navodi, istraživanje je pokazalo da ispitanici nemaju jasne metode prikupljanja podataka o kvalitetu proizvoda, kao ni kriterijume za procenu kvaliteta. Proceni pristupaju ili veoma svesno ili uopšte ne vode računa o tome šta i koliko često kupuju. Ipak, dva odlučujuća faktora prilikom kupovine jesu ukus proizvoda i cena koju mogu da priušte. Potrošačima je većinom (60,8 procenata) poznato da postoje pravilnici koji regulišu kvalitet proizvodnje. Većina njih, odnosno 76,3 odsto, veruje da se proizvođači pridržavaju tih pravilnika.
Kako navode u CEPS-u, na osnovu najnovijeg Pravilnika o kvalitetu usitnjenog mesa i poluproizvoda i proizvoda od mesa ("Sl. glasnik RS", br. 50/2019), koji se primenjuje od 1. marta ove godine, za zaštićene proizvode jasno su propisani sastojci od kojih ti proizvodi mogu da se proizvode, čega potrošači nisu svesni, a najbolji primer za to je viršla.
Naziv viršla sada može da nosi isključivo proizvod proizveden od propisanih sastojaka. Svi drugi proizvodi sličnog izgleda, (hot dog, hrenovka ili sl.), nemaju tako striktna ograničenja u pogledu propisanih sastojaka i ne mogu da nose naziv viršla.
Vera Vida, predsednica CEPS-a, istakla je da pravilnik definiše kakav tačno sastav mesne prerađevine i viršle moraju da imaju, a sa kojim većina potrošača nije upoznata. Da li se svi proizvođači pridržavaju navedenog pravilnika je posao kojim treba da se pozabave inspekcijske službe.
Više od polovine ispitanika ne čita pažljivo spisak sastojaka uz obrazloženje da ne zna kako da proceni te informacije. Najviše se informišu od prijatelja (65,6 odsto) zatim putem medija (59,6 odsto), preko članova porodice (47,3) ili tako što pročitaju informaciju na društvenim mrežama (39,5 odsto).
Najmanje se informišu šta o tome govore stručnjaci, svega 15,6 procenata ispitanika je izabralo ovu opciju, a nijedan ispitanik nije naveo da prati neki portal koji se bavi temom kvaliteta namirnica i ishrane. I ovde je uzrast faktor koji utiče na razlike: najmlađi se najviše informišu od prijatelja, a najstariji od stručnjaka, dok ispitanici u kategoriji od 46 do 56 godina u najvećem procentu koriste društvene mreže kao izvor informisanja. Na tržištu Srbije od početka godine zabeležen je rast uvoza različitih vrsta mesnih prerađevina i to uglavnom preko stranih trgovinskih lanaca.
Zbog sve veće ponude potrošači bi i više nego ranije morali da budu bolje informisani o tome šta kupuju. Prema najnovijim podacima PKS, u prvih pet meseci ove godine uvoz polutrajnih mesnih proizvoda, bio je veći za 45 odsto u odnosu na isti period 2019. Mesni proizvodi polutrajni i trajni, najviše su stizali iz Španije, Nemačke, Italije, Hrvatske, Poljske...
Izvor: Politika, J. Antelj - I. Albunović, 10.08.2020.Naslov: Redakcija