Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI: Domovi zdravlja su prešli sa lokalnog nivoa u nadležnost Republike, te se stvorila mogućnost i spajanja zdravstvenih ustanova


Brži dolazak do lekara specijaliste, skraćeni rokovi za zakazivanje pregleda, ali i veća dostupnost medicinskoj opremi - samo su neki od benefita za pacijente koje donosi spajanje domova zdravlja i opštih bolnica u zdravstvene centre širom Srbije.

Novim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019), domovi zdravlja konačno su prešli sa lokalnog nivoa u nadležnost Republike, te se sada stvorila mogućnost i spajanja zdravstvenih ustanova, tačnije DZ i opštih bolnica.

Situacija da pacijent ne može da dođe do lekara specijaliste u bolnici koga trenutno nema u toj ustanovi, ali ima u domu zdravlja koji je u neposrednoj blizini, formiranjem zdravstvenih centara biće rešena jer će pacijentima na raspolaganju biti više lekara, kao i medicinske opreme.

- Ova promena pacijentima donosi bržu prohodnost i lakšu dostupnost zdravstvene zaštite. Takođe, skraćene rokove za zakazivanje nekih dijagnostičkih procedura. Do sada je bila izražena situacija, naročito u manjim gradovima, da u nekom trenutku imate nedovoljan broj, recimo, ginekologa u bolnici dok ih u domu zdravlja koji je u istom dvorištu ima tri-četiri. I onda se dešava da pacijent ne može tako lako da dođe do ginekologa jer je reč o dve različite ustanove. S obzirom na to da je reč o dva pravna lica sa različitim osnivačima, moralo je da se prođe kroz različite procedure saglasnosti i prijema kako bi pacijent došao do specijaliste - objašnjava Radica Bulajić, pomoćnica ministra zdravlja Zlatibora Lončara.

Osim toga, dodaje Bulajić, ceo zdravstvenih sistem imaće benefite, što će se, opet, pozitivno odraziti i na same pacijente.

- Po Uredbi o planu mreže zdravstvenih ustanova ("Sl. glasnik RS", br. 5/2020 i 11/2020), predviđeno je da se određeni domovi zdravlja spoje sa opštim bolnicama u jednu ustanovu koja će se zvati zdravstveni centar. Dakle, ne svi domovi zdravlja, već oni koji su istoj zgradi, dvorištu ili u neposrednoj blizini sa opštom bolnicom. Dom zdravlja će nastaviti da radi svoj deo posla koji se tiče primarne zdravstvene zaštite, samo će mu osnivač biti Republika ili Autonomna pokrajina - kaže Bulajić.

Dodaje da postoji mogućnost da će se u okviru jednog zdravstvenog centra u pojedinim mestima naći više domova zdravlja i bolnica.

- Kada je reč o tome da li će biti razlike u odnosu na domove zdravlja koji će biti u nadležnosti Republike ili Autonomne pokrajine, AP koordinira rad sa Ministarstvom zdravlja kao republičkim najvišim upravnim organom, ali da svakako imaju određenu samostalnost u radu koja im je propisana Ustavom - podvlači Bulajić.

Prema rečima Berislava Vekića, državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja, u prvom koraku aktivnosti biće spojeno 29 bolnica sa domovima zdravlja, a završetak formiranja zdravstvenih centara će se desiti u drugoj polovini ove godine.

Jedan od podzakonskih akata pomenutog Zakona jeste i osnivanje jedinstvenog registra zdravstvenih ustanova, javnih i privatnih, koji će voditi Agencija za privredne registre.

- To za pacijente znači da će u svakom trenutku na jednom mestu na sajtu APR-a moći da provere za koju vrstu zdravstvene usluge je određena ustanova registrovana. Dakle, pravnu sigurnost da pacijent zna gde ide, kod koga ide i čime se bave - ističe Bulajić.

Do sada su se javne zdravstvene ustanove iz plana mreže registrovale u privrednim sudovima mesne nadležnosti.

Registracija državnih zdravstvenih ustanova će se vršiti u privrednim sudovima dok ne počne primena Pravilnika o bližoj sadržini registra zdravstvenih ustanova i dokumentaciji potrebnoj za registraciju ("Sl. glasnik RS", br. 80/2019). Pravilnik je donet, trenutno APR razrađuje procedure i očekujemo da će to vrlo brzo zaživeti, zaključuje pomoćnica ministra zdravlja.

Izvor: Vebsajt Blic, Milica Marković, 09.02.2020.
Naslov: Redakcija