NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU: Unija poslodavaca podržava rešenja koja će sprečiti zloupotrebe bolovanja

Izabrani lekar će ubuduće, kako je predviđeno Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je na javnoj raspravi, moći pacijentu da otvori bolovanje najduže dve nedelje, a ne do dva meseca kako je do sada bilo. To rešenje ne bi se odnosilo na pacijente koji su tek završili sa teškom kardiohirurškom operacijom, ali i na onkološke pacijente sa višemesečnom terapijom. Kako je predloženo, ostali koji bi na bolovanju bili dva meseca, moraće na komisiju.

Ministarka zdravlja Danica Grujičić rekla je da se nada da će time uspeti da se spreči mogućnost zloupotrebe. Ona je rekla da je privreda imala velike primedbe na mogućnost da neko bude na bolovanju dva meseca bez provere komisije i da je čudno da je izlečenje najvećeg broja pacijenata bilo baš 58 dana.

U Uniji poslodavaca Srbije, Novom sindikatu zdravstva i Udruženju pacijenta saglasni su da postoje zloupotrebe bolovanja, ali imaju različite poglede kako ih sprečiti. I dok u Novom sindikatu zdravstva kažu da predloženo rešenje pokazuje kao da postoji nepoverenje u izabrane lekare kao stub zdravstvenog sistema Srbije i da je to malo ponižavajuće, u Uniji poslodavaca Srbije navode da su nova rešenja u javnoj raspravi i da može da se desi da neka predložena rešenja ne prođu.

Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije rekla je da je unija godinama ukazivala na problem zloupotrebe prava na privremenu sprečenosti za rad i da pozdravlja nastojanje predlagača da se kroz izmene i dopune zakona utiče na sprečavanje zloupotreba.

- Mi se nismo uplitali u taj medicinski deo u smislu da niko od nas nije kompetentan da li neka bolest traje dve nedelje ili duže, nego smo ukazivali da je simptomatično prethodnih nekoliko godina bilo da zaposleni, naročito pred početak sezonskih poslova uzimaju bolovanja i onda dobar deo radi na svojim poljoprivrednim gazdinstvima. Mi smo poslodavcima preporučili da opštim aktima urede način kontrole ako posumnjaju na zloupotrebe bolovanja, da zaključe ugovor sa nekom zdravstvenom ustanovom i pošalju zaposlenog na kontrolni pregled. Mi nijednog trenutka nismo pominjali da bolovanje treba da bude ovoliko ili onoliko, nismo stručni, nismo lekari - rekla je Jevtović.

Živorad Mrkić iz Novog sindikata zdravstva rekao je da je jasno da postoji određeni broj zaposlenih koji zloupotrebljavaju bolovanje i da je po Zakonu o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) za zloupotrebu zaprećena disciplinska mera - prestanak radnog odnosa.

- Međutim, postavlja se pitanje šta je sa ulogom izabranog lekara, da li se taj lekar koji je najbliži pacijentu, zna njegovo zdravstveno stanje i zdravstvene probleme najbolje, upućen je u situaciju u kojoj pacijent živi, da li je on pozvan da odredi da li 15 dana ili mesec dana bolovanja ili je za to pozvana neka komisija koja prvi put vidi pacijenta. Izbranim lekarima kao delu lekarske struke na neki način je ukazano javno nepoverenje u ono što oni rade. To je na neki način i tužno, ispada da se ne veruje izabranom lekaru i da tu treba da postoji neka komisija - rekao je Mrkić.

Povodom novih predloženih rešenja saopštenjem se oglasio i Udruženi sindikati Srbije "SLOGA" - sindikat zdravstva i socijalne zaštite, koji je kritikovao predviđenu izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju, posebno u delu koji se odnosi na dužinu bolovanja koje je moguće otvoriti bez provere komisije.

- Ovakva promena amortizuje trenutno katastrofalno stanje u zdravstvu, koje je na ivici kolapsa. Nedostatak lekara, medicinskih sestara, tehničkog i medicinskog osoblja, kao i tehničkih kapaciteta, čini ovakvu odluku ne samo nepromišljenom, već i potencijalno opasnom. U vreme kada je hitno potrebno ulaganje u zdravstveni sistem i kada se traži strategija za dugoročno rešavanje ovih problema, umesto toga se donose zakoni koji su u korist poslodavaca, a na štetu pacijenata i zaposlenih u zdravstvu. Ovakva izmena se čini kao pokušaj obeshrabrivanja bolesnih da se leče i idu na bolovanje, umesto da se pruži podrška i omogući adekvatna nega - navode u tom sindikatu.

U Udruženju pacijenta Srbije, međutim, navode da kao društvo treba da razgovaramo o tome zašto se zloupotrebljava bolovanje, a ne da se skraćuje period u okviru koga lekar opšte prakse ima pravo da da bolovanje i da odlazak na komisiju neće doprineti sprečavanju zloupotreba.

- Lekari koji sede u komisijama imaju posao da čuvaju državu od pacijenata koji hoće da varaju zdravstveni sistem i državu. To je samo po sebi toliko besmisleno, ali to je u realno tako u životu - rekao je Savo Pilipović iz Udruženja pacijenata.

Pilipović navodi da ga ideja o dužini bolovanju koje može da odredi lekar opšte prakse podseća na ideju ministarke zdravlja da se pregledi ne zakazuju više od 1. do 5. u mesecu nego od 1. do 30. u mesecu.

- To je ono što je Balašović govorio - promena na isto. Ako imamo zloupotrebu bolovanja, mi moramo da razgovaramo kao društvo i da rešavamo na nivou društva zašto se bolovanja zloupotrebljavaju, a ne da skraćujemo period u okviru kojeg lekar ima pravo da da bolovanje - rekao je Pilipović.

On navodi da ima mnogo važnijih pitanja u zdravstvu koja treba rešavati, a da ovakve stvari poput predloga za dužinu bolovanja prave "jednu vrstu dimne zavese".

- Sad ćemo o tome jedno vreme da pričamo - da li će lekar da daje 15 dana bolovanje a ne mesec ili dva, isto kao što smo dva meseca pričali o tome da li mogu specijalistički pregledi da se zakazuju od 1. do 5 ili od 1. do 30. Probajte da zakažete specijalistički pregled danas, videćete da ne možete da ga zakažete isto kao i ranije, a i dalje većina ustanova zakazuje od 1. do 5. u mesecu. Isto to važi za bolovanje, ako ljudi zloupotrebljavaju bolovanje, oni ga zloupotrebljavaju i kad lekar opšte prakse daje 15 dana i kad daje mesec dana i kad daje dva meseca, samo će im biti potrebno malo više energije da nađu načina da pređu komisiju, da li će neko da podmićuje, da laže i vara, bar su građani vrlo maštoviti u tom smislu - rekao je Pilipović.

U obrazloženju Ministarstva zdravlja, koje je upućeno uz izmene zakona u javnu raspravu, navodi se da su izabrani lekari utvrđivali privremenu sprečenost za rad mimo utvrđenih preporuka u pogledu dužine trajanja bolovanja u zavisnosti od dijagnoze i da nije postojala adekvatna propratna dokumentacija što se tiče nekih dodatnih dijagnostičkih procedura i specijalističkih pregleda. Takođe, navode da je u nekim slučajevima ta dokumentacija izostajala, i da je deo osiguranika ostvarivao neopravdano pravo na naknadu zarade tokom bolovanja.

Naknadu za bolovanje do 30 dana nadoknađuje poslodavac, a preko toga sredstva se izdvajaju iz RFZO-a. Tako su sredstva koje je RFZO za tu namenu izdvajao 2018. iznosila 13,627 miliona dinara, 2019. godine 14,645 miliona dinara, 2020. godine 18,84 miliona dinara, 2021. godine 22,9 miliona dinara, 2022. godine 26,686 miliona dinara, a 2023. do sada 29,5 miliona dinara.

To znači da je za pet godina izdvojeno oko 16 miliona više iz budžeta na ime naknade zarade za vreme bolovanja. U obrazloženju Ministarstva se navodi da je u 2019. u odnosu na 2018. zahtev poslodavaca za kontrolu bolovanja povećan za 32% i da je u 2022. prosek provedenih dana na bolovanju bio 77.

S druge strane, Živorad Mrkić iz Novog sindikata zdravstva je postavio i pitanje šta je sa zaposlenima koji su bolesni, a ne idu na bolovanje da im se ne bi umanjila plata za 35%.

- Šta ćemo i sa ljudima koji se ranije vraćaju sa bolovanja da bi primili išta od plate. Primetili smo da imamo određen broj ljudi koji se suviše rano vratio sa bolovanja, neki imaju kredite i zaduženje. Svesni smo da postoji problem zloupotrebe bolovanja, ali nismo sigurni da li je veći procenat onih koji ne idu na bolovanje da se ne bi odbilo 35% od zarade ili se ranije vraćaju, ili je više onih koji zloupotrebljavaju bolovanje. Naše mišljenje je da je više ovih koji ne idu ili skraćuju bolovanje - kaže Mrkić.

Izvor: Vebsajt eKapija, 08.08.2023.
Naslov: Redakcija