ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU: Izveštaj Centra za socijalni rad podoban da se koristi kao dokaz u krivičnom postupku

Nije jasno zašto policija prilikom prvog saslušanja okrivljenog za nasilje u porodici ne postavi branioca po službenoj dužnosti. Time se omogućava da se ovaj iskaz može koristiti kao dokaz u postupku, naročito zbog toga što je to prvo saslušanje osumnjičenog, koje je vremenski najbliže kritičnom događaju, kada se svi akteri najbolje sećaju svih bitnih pojedinosti.

Na ovaj problem koji se često pojavljuje u praksi - da osumnjičenom nije omogućen branilac po službenoj dužnosti, ukazano je na tribini u Višem sudu u Somboru prošle nedelje, u okviru događaja “Otvorena vrata pravosuđa” i projekta USAID-a “Pravda za sve”.

Organizovana je i simulacija suđenja koja je pokazala šta se dešava kada se okrivljeni na glavnom pretresu koristi svojim zakonskim pravom da se brani ćutanjem.

Sudija Aleksandra Medurić Kalčan, vršilac funkcije predsednika Osnovnog suda u Somboru, ukazala je da u toj situaciji nije moguće koristiti ni njegov iskaz dat u tužilaštvu, u postupku istrage. Ipak, postoje i drugi dokazi koje sud može izvesti radi rasvetljenja događaja.

- Sud će saslušati oštećenog i svedoke, izvršiće uvid u pisanu dokumentaciju i tako utvrditi bitne činjenice. No, postoje situacije u kojima nema svedoka, gde su jedini akteri okrivljeni i oštećeni. Ako se okrivljeni brani ćutanjem, oštećeni iznosi opis događaja, a izveštaj lekara i veštačenje mehanizma nastalih povreda mogu biti dovoljni dokazi za sudsku odluku - rekla je sudija Aleksandra Medurić Kalčan.

Međutim, ima situacija u kojima nema svedoka, a nema ni telesnih povreda.

- Tu ostaje kao dokaz iskaz svedoka oštećenog, koji sud mora ceniti sa posebnom pažnjom kod donošenja odluke. Naročito je teška situacija kada je oštećeno lice maloletno. Odluku o tome da li ono može biti saslušano bez posledica u vezi za njegovi psihički status, donosi sud, nakon saslušanja veštaka psihologa - objasnila je sudija.

Maloletnom oštećenom često se određuje status posebno osetljivog svedoka. Pitanja mu se mogu postavljati samo preko organa postupka koji će se prema njemu odnositi sa posebnom pažnjom, nastojeći da se izbegnu moguće štetne posledice krivičnog postupka po ličnost, telesno i duševno stanje. Ispitivanje se može obaviti uz pomoć psihologa, socijalnog radnika ili drugog stručnog lica.

Ako organ postupka odluči da se posebno osetljivi svedok ispita upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, ispitivanje se sprovodi bez prisustva stranaka i drugih učesnika u postupku u prostoriji u kojoj se svedok nalazi. Zakon propisuje da posebno osetljivi svedok ne može biti suočen sa okrivljenim, osim ako to okrivljeni zahteva, a organ postupka to dozvoli, vodeći računa o stepenu osetljivosti svedoka i o pravima odbrane.

- Dugogodišnja praksa tokom suđenja naučila me je da deca koja su saslušana na ovakav način mogu veoma dobro opredeliti tok dokaznog postupka i dati veoma bitne podatke za utvrđivanje važnih činjenica - kaže sudija Aleksandra Medurić Kalčan.

Međutim, nekada se sudije u praksi suočavaju sa oštećenima i svedocima koji, na osnovu zakona, mogu biti oslobođeni od dužnosti svedočenja. To su bračni i vanbračni partneri i lica koja su sa okrivljenim u drugoj trajnoj zajednici života, zatim krvni srodnici okrivljenog u pravoj liniji, kao i u pobočnoj liniji do trećeg stepena i tazbinski srodnici zaključno do drugog stepena srodstva, a takođe i usvojenik ili usvojitelj okrivljenog.

Organ postupka je dužan da ova lica pre ispitivanja, ili čim sazna za njihov odnos prema okrivljenom, upozori da ne moraju da svedoče. Upozorenje i odgovor se unose u zapisnik.

- Kada na pitanje suda oštećeni izjavi da ne želi da svedoči, onda sud može imati teži zadatak. U situaciji u kojoj se okrivljeni brani ćutanjem, svedok oštećeni se koristi blagodetima nesvedočenja, a drugih svedoka nema i telesnih povreda nema, sud treba da utvrdi da li se i kako događaj odigrao, jer u optužnom aktu postoje tačno opredeljene radnje koje se okrivljenom stavljaju na teret - rekla je sudija.

U takvim situacijama sudovima je veoma značajan pravni stav, iskazan u jednoj presudi Vrhovnog kasacionog suda iz 2022. godine, koji glasi: “Izveštaj Centra za socijalni rad koji je sačinjen od strane stručnog lica i u svemu prema pravilima struke, predstavlja ispravu izdatu od strane nadležnog državnog organa u zakonom propisanoj proceduri, koja je u smislu člana 2 stav 1 tačka 26 Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 - odluka US i 62/2021 - odluka US) podobna da se koristi kao dokaz u krivičnom postupku.”

Sudija poručuje da, zbog navedenih problema u toku krivičnog postupka, građani ne treba da kude pravosuđe da je sporo.

- Da bi sud doneo pravilnu odluku potrebno je da se prikupi što više zakonitih dokaza. Sud sudi na osnovu dokaza, a nasilje neće prestati samo od sebe, nego zajedničkim stremljenjem svih nas da se ono spreči. Ako se ipak desi, učinilac treba da bude kažnjen za učinjeno i da se na njega utiče da to ne ponovi- zaključuje sudija Aleksandra Medurić Kalčan.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 08.04.2024.
Naslov: Redakcija