Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O POSTUPKU UPISA U KATASTAR NEPOKRETNOSTI I VODOVA: Mišljenje Zaštitnika građana na inovirani tekst Nacrta zakona


Zaštitnik građana dostavio je Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Mišljenje na tekst Nacrta zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Zaštitnik građana je povodom Nacrta zakona, uputio načelne i pojedinačne primedbe, kao i predloge i sugestije za koje je smatrao da su od značaja za propisivanja postupka upisa u katastar nepokretnosti i vodova kojim bi bio zadovoljen javni interes uz istovremeno puno uvažavanje prava i interesa građana.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je dana 13.12.2017. godine uputilo Zaštitniku građana novi tekst Nacrta zakona u koji su delimično inkorporirane primedbe Zaštitnika građana.

Za primedbe koje nisu ili nisu u celosti prihvaćene izneto je obrazloženje iz kojih razloga to nije učinjeno.

Nakon razmatranja novog teksta Nacrta zakona sa Obrazloženjem, kao i razloga zbog kojih primedbe ovog organa nisu usvojene Zaštitnik građana još jednom ističe da ubrzanje procedure upisa (propisivanjem kraćih rokova za postupanje po podnetim zahtevima) u cilju poboljšanja pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja Doing business, ne sme i ne može biti prioritetan cilj donošenja zakona, a na uštrb i štetu imovinskih prava i interesa građana, ali i imovinskih interesa Republike Srbije. Ovo naročito ako se ima u vidu da su predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na sastanku na kome su razmatrane primedbe Zaštitnika građana potvrdili da je identičnu primedbu u pogledu neodrživosti i necelishodnosti uvođenja kraćih rokova dalo i Državno pravobranilaštvo jer bi to za posledicu imalo ugrožavanje javne svojine i nemogućnost njene blagovremene zaštite. S tim u vezi pokazan je veliki stepen spremnosti da se navedena primedba prihvati. Zato Zaštitnik građana napominje da uspostavljanje određenih pravila postupanja uvek mora biti praćeno sagledavanjem svih posledica koje mogu nastupiti za svakog od učesnika određenog postupka, što u ovom slučaju očigledno nije učinjeno.

Naime, Zaštitnik građana i dalje ostaje na stanovištu da će propisivanje kraćih rokova za postupanje Službe u postupku za upis u katastar od rokova propisanih Zakonom o opštem upravnom postupku ("Sl. list SRJ", br. 33/97 i 31/2001 i "Sl. glasnik RS", br. 30/2010), kao i propisivanje pravila da Služba ne proverava zakonitost promene koja se sprovodi u katastru u skladu sa dostavljenom javnom ispravom koja sadrži konstataciju da je ista podoban pravni osnov za upis promene u katastar nepokretnosti, odnosno uvođenje principa formalnosti kao osnovnog principa postupanja, izvesno uticati na nepovoljniji položaj građana i narušiti pravnu sigurnost.

Sa stanovišta ostvarivanja principa pravne sigurnosti značajna primedba Zaštitnika građana, koja takođe nije usvojena, odnosila se na nepostojanje jasno utvrđene odgovornosti javnih beležnika, pre svega za datu konstatacije da je javna isprava podoban pravni osnov za upis promene u katastar nepokretnosti. Sam institut, odnosno pojam konstatacija u pravnom sistemu ne poseduje pravnu snagu, koja sa sobom nužno nosi i odgovarajuće pravne posledice i sankcije za onoga ko je daje. Naime, obrazloženje članova Radne grupe da je odredbom člana 149. stav 1. Zakona o javnom beležništvu ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 - dr. zakon, 93/2014 - dr. zakon, 121/2014, 6/2015 i 106/2015), propisano da javni beležnik disciplinski odgovara ako u vršenju javnobeležničke delatnosti krši odredbe tog i drugih zakona, se čini neadekvatnim. Zaštitnik građana nalazi da disciplinska odgovornost, sama za sebe, uz propisani postupak u kome se utvrđuje njeno postojanje, nije u srazmeri sa obavezom koju sankcioniše i samim tim je nedovoljna garancija građanima da ista neće biti prekršena.

Takođe, uprkos produženju roka u kome građani mogu da podnesu zahtev u formi papirnog dokumenta, nesporna je činjenica da će početak primene ovog zakona, koji podrazumeva podnošenje zahteva za upis promena preko obveznika dostave, izvesno proizvesti dodatne troškove za građane, pri čemu takvi efekti zakona nisu jasno i na transparentan način predočeni javnosti ni u jednoj fazi postupka izrade zakona.

Iz svih napred navedenih razloga ukazuje se na to da Zaštitnik građana ostaje pri primedbama iznetim u svom Mišljenju broj: 183–28/ 2017 od dana 13.10.2017. godine, koje nisu na odgovarajući način unete u inovirani tekstu Nacrta zakona o upisima u katastar nepokretnosti i vodova.

Izvor: Vebsajt Zaštitnik građana, 09.01.2018.
Naslov: Redakcija