REFORMA PRAVOSUĐA I NEZAVISNOST SUDSTVA: KO I KAKO UTIčE NA NEZAVISNOST SUDSTVA?

U izveštaju o Srbiji izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, Dejvida Makalistera, konstatuje se da se napredak ne vidi u oblasti vladavine zakona i nezavisnosti sudstva. Ministar pravde poručuje da je uticaj izvršne vlasti na sudsku svega pet odsto i poziva se na Funkcionalnu analizu Svetske banke. Tužioci, međutim, imaju svoje procente, a advokati i sudije svoje.

Da je napredak slabo vidljiv, slaže se i ministar pravde. Daje i obrazloženje - mora da se radi polako, smišljeno i postupno. Locira i uzrok.

"Jedan od uzroka tog problema leži u činjenici da smo preko dve decenije tranzicije opterećeni ratovima, nemaštinom, političkim restrukturiranjem celog društva i pravosuđe smo imali kao žrtvu tih promena", rekao je ministar.

Uticaj - ključna je reč, ali i problem u srpskom pravosuđu. Prepoznaje ga i ministar, ali podseća na prošlogodišnje istraživanje Svetske banke koje pokazuje minimalan uticaj izvršne vlasti.

Ipak, iako stoji da na rad tek pet odsto sudija utiču npr. ministarstva, svaki treći sudija je kao uticajne naveo neke političare. Visoko su kotirane kolege iz suda i advokati.

Ne želeći da komentariše navedene podatke, sudija Apelacionog suda objašnjava šta se zapravo događa u praksi, a što se ne vidi ni u jednom istraživanju.

"Običaj je da ljudi imaju pogrešnu pretpostavku - da je uticaj to da vas neko pozove telefonom ili da od vas zahteva neku uslugu. Postoji nešto što se zove autocenzura - kada mi unapred vidimo u medijima šta je neki političar rekao o tome, u kom pravcu bi određeni slučaj trebalo da ide ili u kom pravcu ne bi trebalo da ide", smatra sudija Apelacionog suda, Miša Majić.

Advokati sebe ne vide kao odgovorne za probleme u radu sudova. Advokat Jugoslav Tintor smatra da istraživanje Svetske banke ne odražava realno stanje stvari u Srbiji.

"Imajući u vidu da sama tvrdnja da najveći uticaj na sudije imaju advokati - 40 odsto, i sudsko osoblje 40 odsto, to nije realno. Moramo biti svesni da u srpskom pravosuđu postoji autocenzura - sudije strahujući za svoj položaj sami procenjuju kako bi valjalo presuditi", navodi Tintor.

Za tužioce glavni uticaj je posledica načina na koji se biraju. Polovina njih misli da je za njihov izbor presudan uticaj političkih stranaka, a svaki osmi uticaj prijateljskih i rođačkih veza. Da privrednici, kriminalci i tajkuni utiču na izbor tužilaca, smatra tri odsto tužilaca.

"U Ustavu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) su ustanovljena tela sudske i tužilačke samouprave, kao što su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Njihove izborne članove bira Narodna skupština Republike Srbije, a po funkciji su u tim telima i ministar pravde i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, a to su političari i omogućavaju uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na tužilaštvo i sudove", smatra Radovan Lazić, iz Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije.

Podstrek iz Brisela, nada je za celu struku. Borba za nezavisno sudstvo, ocenjuju, samo je sredstvo za postizanje cilja: vraćanje poverenja građana u sudove.