REFORMA PRAVOSUĐA I NEZAVISNOST SUDSTVA: FUNKCIONALNA ANALIZA SVETSKE BANKE POKAZUJE DA PET ODSTO UTICAJA NA SUDIJE DOLAZI OD STRANE IZVRšNE ILI ZAKONODAVNE VLASTI

Funkcionalna analiza srpskog pravosuđa, koju je uradila Svetska banka, pokazuje da je svega pet odsto uticaja na sudije došlo od strane izvršne ili zakonodavne vlasti, rekao je ministar pravde, Nikola Selaković, govoreći o reformi pravosuđa i nezavisnosti sudstva na Ministrarskom forumu u Sarajevu.

Selaković je ukazao da prema toj analizi čak 95 odsto uticaja kojima su sudije izložene dolazi od strane njihovih kolega, prijatelja, komšija, rodbine, advokata, predsednika suda i sudija viših sudova.

"Ako mislimo da kvalitativno promenimo pravosuđe i učinimo ga nezavisnim, onda ravnomerno treba tretirati sve ove izvore uticaja", naglasio je Selaković, ukazujući na konzervativnost pravosuđa.

Prema njegovim rečima, pravosuđe predstavlja jedan od najkonzervativnijih delova u državnom sistemu.

"Neko bi rekao da od pravosuđa u državi jedino može biti konzervativniji crkveni sistem, ali s obzirom na to da živimo u sekularnim državama u kojima su crkva i država odvojene, onda sam siguran da od pravosuđa retko da možemo naći deo našeg državnog sistema koji je na tom stepenu konzervativnosti", napomenuo je on.

To, kako je naveo, za posledicu ima veliku inertnost i ne baš zdušnu spremnost samog pravosuđa da se menja, naročito u onim delovima u kojima to ne odgovara pojedincima koji ga čine.

"Želite li da reformišete pravosuđe potreban je jasan plan mera u definisanim fazama i kao najbitnije - apsolutna podrška u reformskom procesu", naglasio je ministar.

Obraćajući se kolegama iz BiH, Republike Srpske i Crne Gore, ministar je ocenio da je zemljama koje su proistekle iz jednog pravnog sistema koji je dve decenije u tranzicinom procesu, a pre toga duže od četiri decenije bio u socijalističko-komunističkom uređenju, da za pet, šest ili 10 godina dostigne vrednosti koje se u zapadnim zemljama centralne Evrope grade vekovima.

"Zadatak je još teži, kada se ima u vidu da je pravosuđe među državama članicama EU jedno od retkih pitanja za koje ne postoji jedinstven obrazac koji je primenjen u svim državama ili većini članica", naveo je Selaković i podsetio da je "prepuštanje sudstva samom sebi" različito regulisano u različitim državama EU.

"Ima onih država članica u kojima se poštuju partijske kvote za izbor sudija, pa onih u kojima sudije imenuje premijer ili predsednik države, ima onih u kojima je ministar pravde državni tužilac.To je jedna šarolika slika bez jasnog obrazca", naveo je on i napomenuo da sve države teže da se uticaj izvršne i zakonodavne vlasti u potpunosti eliminiše.

"Ideja je dobra, ali je put do njenog ostvarivanja u kvalitativnom smislu izuetno dugačak", naveo Selaković.

Prema njegovim rečima, na putu reformisanja pravosuđa i jačanja sudijske i tužilačke nezavisnosti na prvom mestu je važno steći poverenje sudija i tužilaca.

Selaković je takođe naglasio da Srbija ostaje posvećena građenju standarda i evrpskih vrednosti i sprema se za otvaranje poglavlja 23 i 24 u toku 2016. godine.

"Sve ono što smo predvideli strategijama i akcionim planovima za nas ostaje osnovni cilj i osnov delovanja u reformisanju pravosudnog sistema u budućnosti", zaključio je ministar.

Forum ministara policije i pravde Evropske unije i Zapadnog Balkana nastavljen je u Sarajevu sesijama posvećenim najvažnijim sigurnosnim i pravosudnim zbivanjima u Evropi.

Skupu prisustvuje ministar pravde Srbije Nikola Selaković kao i njegove kolege iz Crne Gore Zoran Pažin, Bosne i Hercegovine Dragan Mektić, Republike Srpske Anton Kasipović.