NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU: Sindikati Nacrt zakona smatraju atakom na socijalni položaj zaposlenih

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata reagovala je na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, rekavši da je "izjava ministarke zdravlja Danice Grujičić da će izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju zaposleni posle 15 dana bolovanja morati na komisiju je vrhunac licemerja, ozbiljna, nijednim argumentom potkrepljena optužba da su radnici lažni bolesnici, a ordinirajući lekari varalice i uvreda za sve radnike, njene kolege lekare i sve građane koji svakog meseca daju 10,3 % svoje zarade za zdravstveno osiguranje".

Kako su naveli u saopštenju "ne daju radnici sami sebi bolovanje, već lekari koji imaju stručnu kompetenciju, profesionalnu i ličnu odgovornost, pre svega za svoje pacijente, i ovakvo javno izraženo nepoverenje u poštenje i profesionalnost struke zahteva ili izvinjenje ili iz korena promenjen sistem primarne zdravstvene zaštite".

- Nesposobnost ministarke da reši barem jedan od fundamentalnih problema zdravstva počev od čekanja na operacije duže od godinu dana, specijalističkih pregleda na koje se čeka minimum šest meseci, nedostatka lekova i svih drugih problema koji su, na žalost, postali sastavni deo našeg zdravstvenog sistema, Vlada i ministarka ponovo zaopsenjuju stvarnost i nasrću na radnike, a sve da bi zadovoljili alavost stranih korporacija za ionako pljačkaškim profitima koje ostvaruju i iznose iz zemlje - dodaju u ASNS.

Ističu da "radnici već godinama izbegavaju bolovanje i kad su ozbiljno bolesni, jer gube ne samo 35% zarade već i pravo na ozbiljne bonuse za prisutnost na radu".

- Zato, svako neargumentovano uopštavanje, posebno ako se koriste selektivno istrgnuti podaci, od kojih je najvažniji argument, kako ministarka kaže: "zahtev i pritužbe privrede" predstavlja dalji atak na zdravlje i socijalni položaj radnika i njihovih porodica, a na korist korporacijama i ionako, prebogatoj državi i njenim fondovima - navedeno je u saopštenju.

Dodaju da su, prema podacima Eurostat-a, evropske agencije za statistiku, radnici u Srbiji u 2022. godini radili prosečno 42,3 sata, što je 2,3 sata duže od zakonom propisanog nedeljnog maksimuma i šest sati više nego što su radili radnici u zemljama EU (36,2).

Izvor: Vebsajt eKapija, 07.08.2023.
Naslov: Redakcija