NACRT ZAKONA O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Oblast video-nadzora nije uređena Nacrtom zakona

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, pozvao je Ministarstvo pravde da "konačno" objavi kompletan tekst mišljenja koje je dobilo od Evropske komisije (EK) povodom Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Šabić je saopštio da je činjenica da Ministarstvo pravde već više meseci uskraćuje javnosti Srbije uvid u sadržinu mišljenja EK u gruboj, očiglednoj suprotnosti sa pravima javnosti i građana Srbije.

Šabić kaže da je nacrt ovog zakona katastrofalan i da nisu uređene najflagrantnije stvari, poput, na primer, video-nadzora. Poverenik najavljuje da će u vezi sa Nacrtom zakona ministarstvu uputiti mišljenje na dvadeset strana.

Sa druge strane, iz Ministarstva pravde odgovorili su da je mišljenje EK i Evrodžast-a (Agencija EU za policijsku i pravosudnu saradnju u krivičnim stvarima) o Nacrtu zakona o zaštiti podataka o ličnosti – pozitivno. Napominju da mišljenja EK i Evrodžast-a nisu jedan dokument u formi mišljenja ovih evropskih institucija, već je reč o zvaničnoj elektronskoj prepisci Ministarstva pravde i ovih institucija u kojoj se kontinuirano radilo na prilagođavanju teksta. Kažu da je tekst nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je usaglašen sa komentarima sa javne rasprave, preveden na engleski jezik i zvaničnim kanalima komunikacije – elektronskim putem prosleđen EK i Evrodžast-u.

"Evropska komisija i Evrodžast poslale su komentare na više članova nacrta zakona, koji su od Ministarstva pravde razmotreni i, u skladu sa primedbama i predlozima, izvršene su korekcije u osnovnom tekstu", navode u Ministarstvu pravde.

Povodom saopštenja Poverenika i kritika koje je uputio o tekstu pomenutog zakona, ministarstvo ukazuje da je proces izrade Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti bio javan i kontinuirano dostupan javnosti na veb prezentaciji ministarstva. Podsećaju i da je osnovni tekst, koji je upućen na ekspertizu, pripremila interresorna radna grupa, koju su činili predstavnici relevantnih državnih organa, kao i da je o tom tekstu održana javna rasprava.

"Svi dokumenti u vezi sa javnom raspravom blagovremeno su objavljeni na sajtu Ministarstva pravde", zaključuju u ministarstvu.

Poverenik, ipak smatra, da je sa stanovišta pravnog poretka Srbije tekst Nacrta ovog zakona konfuzan i kontradiktoran, a sa praktičnog stanovišta gotovo neprimenljiv. Šabić kaže da bi usvajanje tog akta imalo za posledicu još veću pravnu nesigurnost i direktno ugrozilo prava građana. Poverenik se i ranije oglašavao povodom Nacrta zakona i upućivao kritike. On je nedavno rekao da prvo što neizbežno pada u oči jeste da se malo pažnje posvećuje takozvanim posebnim oblicima obrade podataka.

"Samo manji broj kratkih, a nažalost, ne baš jasnih odredaba posvećen je nekim od njih, poput arhiviranja, ali su potpuno neregulisani ostali posebni oblici kao što su video-nadzor ili direktni marketing, iako su veoma važni, a u dosadašnjoj praksi su izazivali veliki broj problema", naveo je Poverenik i upozorio da se u čak 59 članova Nacrta zakona predviđa da se obrada koju obavljaju nadležni organi radi gonjenja učinioca krivičnih dela, izvršenja sankcija i zaštite od pretnji javnoj i nacionalnoj bezbednosti izuzima iz opšteg režima zaštite.

"Po tome nije precizirano na koje se konkretno organe ovo odnosi, u kojim postupcima i povodom kojih radnji, što ostavlja prostor za razna ’kreativna’ tumačenja, odnosno zloupotrebe", smatra Šabić.