NEDOSTATAK ZAKONSKE REGULATIVE U OBLASTI PROIZVODNJE, PROMETA I KORIŠĆENJA OPREME ZA TAJNO PRIKUPLJANJE PODATAKA
U Srbiji svako može da prisluškuje koga hoće. Srbija zakonom nije uredila oblast proizvodnje, prometa i korišćenja opreme za tajno prikupljanje podataka. Ovakvo stanje mnogi koriste, pa je moguće da svaki pojedinac i privatnik, strana kompanija ili organizacija, mogu da uvezu i nabave prislušne uređaje i to za već od 30 evra.
Danas su na merama mnogi građani koji nisu pod lupom službi već ih nadziru ljubomorni partneri, šefovi, zabrinuti roditelji...
General Momir Stojanović nekadašnji načelnik Vojnobezbednosne agencije (VBA) kaže da u Srbiji vlada haos kada je reč o prisluškivanju i tajnom prikupljanu podataka. On naglašava da je važno utvrditi ko sve poseduje takve uređaje. Podseća da njima mogu da barataju samo službe bezbednosti, BIA i VBA i UKP i to po striktnoj proceduri i zakonu.
"Pošto mi nismo doneli Zakon o proizvodnji i prometu uređaja, odnosno opreme za tajno prikupljanje podataka, koje zadire u privatnost i ustavom zagarantovana prava i slobode građana, onda imamo situaciju da svaki bogatiji biznismen, stranka koja ima novca, strana služba... ima te uređaje", navodi Stojanović.
Božidar Spasić, obaveštajac i nekadašnji visoki funkcioner savezne službe Državne bezbednosti priznaje da i on poseduje razne spravice za prisluškivanje i tajno snimanje.
"Poslednjih godina u našoj zemlji lako možete doći do jeftinih prislušnih uređaja sumnjivog porekla. Oni su uglavnom kineske proizvodnje. Pojedini ljudi trguju takvim stvarima – prisluškivačima, tajnim kamerama i kombinovanim varijantama. Sve to skupa košta tridesetak evra, a ima sličan efekat kao skuplja moderna prislušna tehnologija koju uglavnom nabavljaju na zapadu", naglašava Spasić.
Interesantno je, dodaje on, da se u Ženevi (Švajcarska) održava i godišnji sajam prislušne operativne tehnike. Na tom sajmu postoje posebni odeljci za tajne službe, javne službe, kao i za građane.
Bivši obaveštajac navodi da su u Srbiji najčešća bračna prisluškivanja, kao i dečja gde roditelji prate svoju decu za koju sumnjaju da se drogiraju ili se bave kriminalom. Postoje i prisluškivanja koja rade kompanije, agencije koje prate poslovne partnere itd.
"Mali prisluškivači najčešće se nalaze u USB-u. Niko neće posumnjati u tu spravu koja snima razgovor i do 24 sata. Zatim postoje hemijske olovke sa kamerama. Cena te špijunske olovke je oko 150 evra i može se nabaviti na aerodromu u Dubaiju. Postoje i naočare sa kamerama koje snimaju u svako doba dana. Prisluškivači i kamere se nalaze u upaljačima, a ima i takozvano dugme prisluškivač", slikovito objašnjava Božo Spasić i zaključuje da se danas izgubila nit između prisluškivanja službi i prisluškivanja koje obavljaju građani.
General Momir Stojanović nedavno je kritikovao Upravu kriminalističke policije (UKP), u vezi sa praćenjem ljudi. On je izjavio da kompromitujući materijal o pojedinim ličnostima u tabloide stiže iz Odeljenja za posebne istražne metode UKP-a, službe koja, kako je naveo, prednjači kada je reč o zloupotrebi ovlašćenja.
Na ove tvrdnje je ubrzo iz MUP-a stigao demanti. Dejan Kovačević, načelnik UKP-a, ocenio je kao "skandalozne, tendenciozne i neistinite" ove navode Momira Stojanovića. Kovačević je objasnio da se Služba za specijalne istražne metode bavi primenom posebnih dokaznih radnji u skladu sa pozitivnim propisima, pre svega Zakonikom o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014 i 35/2019).
"U tom smislu, nije moguće sprovesti nijednu od posebnih dokaznih radnji bez naredbe suda, i to samo ako su ispunjeni zakonski uslovi koje predviđa Zakonik o krivičnom postupku", ukazao je načelnik UKP-a.
Sa druge strane, Stojanović objašnjava da nije sporno da primenu posebnih metoda kojima se zadire u privatnost građana za službe odobrava Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu. Ali, general problem vidi u integritetu sudija koje odobravaju te mere.
Na internetu ima mnogo sajtova koji prodaju opremu za tajno snimanje. U njihovom asortimanu, između ostalog, su i kamera i mikrofon u senzoru za dim, mikrofon u kompjuterskom mišu, detektivski ručni sat... Na tim sajtovima objavljene su recenzije i komentari zadovoljih korisnika.
Oprema za prisluškivanje može biti predmet kontrole prekograničnog kretanja u skladu sa Zakonom o izvozu i uvozu robe dvostruke namene ("Sl. glasnik RS", br. 95/2013), a u skladu sa tehničkim karakteristikama koje su definisane u kategoriji pet – Telekomunikacije i "Zaštita informacija" u odluci o utvrđivanju nacionalne kontrole liste robe dvostruke namene, objašnjavaju u Upravi carine.
Samo specijalizovana pravna lica mogu legalno uvoziti navedenu opremu, dok fizička lica nemaju tu mogućnost.
"Da bi se definitivno utvrdilo da li konkretna oprema podleže kontroli uvoza, odnosno izvoza, neophodno je poznavati njene tehničke karakteristike, kao i namenu uvoza, što je neophodno za njenu identifikaciju. Oprema se ne može uvoziti radi dalje prodaje. Identifikaciju predmetne robe obavlja Vojnotehnički institut u Beogradu, na osnovu čijeg stručnog mišljenja Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija izdaje dozvolu za uvoz", zaključuju u Carini.
Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandar Bojović, 06.06.2019.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija