Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI: Advokatska komora Srbije zadovoljna ponuđenim rešenima


Advokatska komora Srbije (AKS) smatra da rešenja sadržana u Nacrtu zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, omogućavaju ostvarivanje cilja samog zakona - a to je da se svakom licu omogući delotvoran i jednak pristup pravdi.

AKS je ocenila da su zbog toga paušalne primedbe na Nacrt zakona koje su izneli Komitet ljudska prava (YUCOM) i druge organizacije civilnog društva, tvrdeći da "udruženja ovu delatnost obavljaju poslednjih 20 godina i da je zbog toga mogućnost ostvarivanja prava građana, garantovanih ne samo Ustavom već i mnogobrojnim međunarodnim dokumentima, pre svega, prava na pristup pravdi, sadržanim rešenjima, ograničena".

YUCOM, kako navodi AKS, zanemaruje nekoliko bitnih stvari.

To je, pored ostalog, prema stavu AKS da se Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći ne donosi radi "uvođenja u sistem" udruženja kao pružalaca (kako to proizilazi iz svih njihovih dosadašnjih predloga i primedbi) već radi ostvarenja prava na jednak pristup pravdi građana kojima je pravna pomoć potrebna, nezavisno od njihovog imovnog stanja i mogućnost ostvarivanja tog prava putem profesionalne i stručne pomoći.

Takođe, AKS smatra da iznetim primedbama YUCOM sebe dovodi u protivurečnost, navodeći da Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći ograničava navedena prava građana, kroz ograničavanje prava udruženja da pružaju pravnu pomoć, a potom navodi advokate angažovane u udruženjima, koji tu pravnu pomoć zapravo pružaju.

AKS je pored ostalog ukazala da pružanje pravne pomoći od strane advokata angažovanih u udruženjima (koje nije uvek besplatno) ne daje tim udruženjima automatski pravo na obavljanje delatnosti koja je Zakonom o advokaturi ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US) definisana kao delatnost advokature kao samostalne i nezavisne profesije i nema nikakve konfuzije u svemu tome.

Cilj Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, kako vidi AKS, je ne samo jednak pristup pravdi socijalno ugroženoj kategoriji stanovništva i svim ranjivim grupama već i obezbeđenje kvalifikovane pravne pomoći koja se pruža radi zaštite njihovih prava i sloboda i ostvarenja interesa.

"Korisnik besplatne pravne pomoći ni na koji način ne može biti uskraćen za stručnu, kvalitetnu, kvalifikovanu pravnu pomoć, samo zbog činjenice da je on ne finansira", ističe se u saopštenju.

Napominje se da upravo odredbama kojima reguliše kada je pravna pomoć besplatna za građane kao njene korisnike i načine njenog ostvarivanja i pružanja, Nacrt zakona o besplatnoj pravoj pomoći omogućava ostvarivanje i zaštitu garantovanih prava.

"Advokatura i jedinice lokalne samouprave bilo samostalno bilo na osnovu ugovorne saradnje, u skladu sa zakonom, imaju sve mogućnosti da podmire potrebe potencijalnih korisnika besplatne pravne pomoći", navodi AKS.

Takođe podseća da advokaturu, čiji je položaj i delatnost uređen Ustavom, Zakonom o advokaturi, Kodeksom profesionalne etikeadvokata ("Sl. glasnik RS", br. 27/2012), Statutima Advokatske komore Srbije i Komora u njenom sastavu, nju čine samostalnom i nezavisnom službom pravne pomoći čije pružanje podrazumeva zakonom određenu stručnost i veštinu, koje jedino podleže disciplinskoj odgovornosti i jedino je osigurano od profesionalnog rizika kao takva.

Zbog toga ona predstavlja garant profesionalne i stručne pravne pomoći, nezavisno od načina finansiranja, napomenula je AKS.

Komora dodaje da navod YUCOM-a da ni jedna od potpisanih organizacija civilnog društva za zaštitu ljudskih prava ne traži finansiranje besplatne pravne pomoći iz budžeta, samo dodatno postavlja niz pitanja u pogledu svih iznetih kriterijuma, posebno samostalnosti, nezavisnosti, odgovornosti i kontroli kvaliteta.

AKS napominje da u gotovo svim pravnim sistemima, iz tog razloga, okosnicu sistema predstavlja upravo advokatura i službe lokalnih odnosno državnih zajednica.

"Nacrt zakona o besplatnoj pravoj pomoći stvara uslove da građani steknu mogućnost da putem stručne i profesionalne pomoći, ostvare pravo na delotvoran i jednak pristup pravdi, u skladu sa načelima vladavine prava i ravnopravnosti pojedinca u postupku kao i da se, koristeći postojeće kapacitete advokature i jedinice lokalne samouprave, stvori efikasan i finansijski održiv sistem", navodi AKS.

Novi Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći trebalo bi da bude donet posle 12 godina duge polemike između advokature i organizacija civilnog društva.

Prema Nacrtu zakona pravnu pomoć pružaju advokati, a svi ostali pravnu "podršku" kroz pravne savete, pisanje podnesaka i slično.

Izvor: Vebsajt RTV, 07.08.2018.
Naslov: Redakcija