Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

OSNOVAN STRUČNI ČASOPIS ZA KONTINENTALNO PRAVO: U našem krivičnom postupku već su uočeni problemi zbog nagodbi okrivljenih sa tužilaštvom, a suđenja su znatno usporena i uvođenjem čuvenog američkog "unakrsnog ispitivanja"


Pravna tranzicija znači „graditi brod dok plovi u moru”, a naše pravo je upravo u takvoj situaciji izloženo beskrajnim eksperimentima. Pravni sistem je operativni sistem koji će „pasti” ako mu se nameću protivrečna pravila, a ona su nametnuta bivšim socijalističkim državama u periodu tranzicije, objašnjavaju pravnici koji su zbog opstanka našeg tradicionalnog pravnog sistema osnovali stručni časopis pod naslovom „KoPra - Kontinentalno pravo”. 

- Osnovna razlika između kontinentalnog i anglosaksonskog pravnog sistema je u tome što prvo počiva na zakonima i čvrstim pravilima, a drugo na sudskim slučajevima i na volji sudije. U kontinentalnom pravu postoji pravna sigurnost, izvesnost i predvidivost sudskih odluka, jer su zasnovane na zakonima. Smatralo se da je Srbija uvela američki sistem u krivični postupak, ali nije, nego je uveden jedan miks koji nigde na svetu ne postoji. Takav pravni sistem posrće kao neki pijanac koji ne može da kontroliše svoje korake - kaže dr Štefan Purner, glavni i odgovorni urednik časopisa „KoPra”, koji je nedavno predstavljen na Pravnom fakultetu u Beogradu, u prisustvu velikog broja sudija i profesora.

Profesor Škulić navodi da je kontinentalno evropsko pravo dominantno u najvećem delu sveta. Ono se tradicionalno primenjuje i na velikoj teritoriji van Evrope - u većem delu Azije (Kina, Japan, Južna Koreja, Filipini, Indonezija, Tajvan), kao i u najvećem delu Latinske Amerike, Srednje Amerike, Afrike i Bliskog istoka.

Anglosaksonsko pravo primenjuje se u SAD (sa izuzetkom Luizijane), Kanadi (sa izuzetkom Kvebeka), Australiji, nekim afričkim zemljama, Indiji i delu Bliskog istoka, a u Evropi samo u Velikoj Britaniji i Irskoj. Šezdeset odsto svetske populacije živi u kontinentalnom pravnom sistemu, na teritoriji u kojoj se ostvaruje 56,4 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda. 

- Problem je što se anglosaksonsko pravo, iako je prisutno u manjem delu sveta, prilično agresivno implementira poslednjih godina u kontinentalne pravne sisteme. Najgori su „miksovi”, gde elementi anglosaksonskog prava poremete ceo sistem i dovode do pravne nesigurnosti, a tipičan primer je naš Zakonik o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014) - kaže dr Milan Škulić. 

Sada se istina, kao i u američkom krivičnom postupku, utvrđuje na osnovu dokaznog „dvoboja” tužilaštva i odbrane. 

- Dokazi su na „slobodnom tržištu” pred sudom, pa je onaj okrivljeni koji nema novca da plati dobrog advokata stavljen u nepovoljan položaj u odnosu na tužilaštvo, što nije slučaj u kontinentalnom sistemu, gde je sud bio dužan da utvrđuje istinu i da sam pribavlja dokaze. U kontinentalnom pravu država se brine za onog ko je optužen i pribavlja dokaze koji idu i protiv njega i u njegovu korist - podseća dr Štefan Purner. 

U našem krivičnom postupku već su uočeni problemi zbog nagodbi okrivljenih sa tužilaštvom, a suđenja su znatno usporena i uvođenjem čuvenog američkog „unakrsnog ispitivanja”, kažu naši sagovornici. 

- U građanskom pravu takođe postoje velike razlike. U većini država kontinentalne Evrope postoji princip „prekomernog oštećenja”. To znači da ako prodam nešto što vredi sto hiljada evra za pet hiljada evra, onda mogu to da poništim pred sudom, jer sam dao neku veliku vrednost za smešne pare. U Americi to ne važi. Ako tamo prodam za dva dolara nešto što vredi sto hiljada dolara, to je u redu ako je zadovoljena forma, pa ne mogu da poništavam takav pravni posao, jer se smatra da je to bila moja slobodna volja - navodi dr Škulić. 

Naglašava da upliv anglosaksonskog sistema stvara velike probleme u obrazovanju budućih pravnika

- Pravni fakultet u Beogradu, koji je najstariji pravni fakultet na ovim prostorima, baštini svoju tradiciju od 1808. godine. Od tada do danas on školuje pravnike u duhu kontinentalne Evrope. Sada je čitavim generacijama pravnika, koji su već odškolovani u tom tradicionalnom duhu, nametnuto nešto potpuno drugačije, što oni teško mogu da primene - kaže dr Škulić. 

Kada bi Srbija htela da promeni svoj pravni sistem i da uvede anglosaksonski model, naglašava profesor, trebalo bi nam sto-dvesta godina da ga pravnici nauče i primene. Da bi se izbegao pravni brodolom, naši pravnici odlučili su da se bore za opstanak naše pravne tradicije. 

Izvor: Politika, 06.08.2017.
Naslov: Redakcija