NEOSNOVAN PREDLOG ZA OCENU USTAVNOSTI ODREDBE ČLANA 45. ZAKONA O ZAŠTITI KONKURENCIJE
Ustavni sud Republike Srbije doneo je u aprilu Zaključak kojim se odbacuje predlog za ocenu ustavnosti odredbe člana 45. Zakona o zaštiti konkurencije ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009 i 95/2013 - dalje: Zakon), koji je podneo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Navedena odredba člana 45. Zakona se odnosi na obavezu Komisije za zaštitu konkurencije, da u slučaju zahteva stranke, može odrediti meru zaštite izvora podataka ili određenih podataka, ako se oceni da je interes podnosioca tog zahteva pred Komisijom opravdan i po značaju bitno veći u odnosu na interes javnosti.
O ovome je očekivano javnost krajem juna obavestila upravo Komisija. Međutim, nije objavljeno da je sudija Ustavnog suda, dr Tamaš Korhec, dao izdvojeno mišljenje u kojem se ne slaže sa prethodnim zaključkom Ustavnog suda.
Sudija na početku ocenjuje da je odbacivanje predloga Poverenika zbog "neosnovanosti" neprihvatljiv odnos prema Povereniku.
"Uveren sam da ako državni organ koji je specijalizovan za ostvarivanje i zaštitu prava na informacije od javnog značaja, koji je već deceniju razvijao svoje administrativne i stručne kapacitete u ovoj uskoj oblasti zaštite ljudskih prava podnese predlog Ustavnom sudu, taj predlog zaslužuje da bude temeljno, sveobuhvatno i ozbiljno razmotren od strane Ustavnog suda, nezavisnog državnog organa čija je osnovna, Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav) definisana funkcija zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda, kao i zaštita ustavnosti i zakonitosti".
Kako kaže, nije bilo reči o nepismenom predlogu Poverenika i Ustavni sud je imao puno razloga da meritorno odluči o osnovanosti predloga, šta više da na osnovu predloga kasira osporenu odredbu Zakona.
Korhec navodi da je ustavnopravno pitanje na koji je odgovor trebao dati Ustavni sud jeste, da li je odredba Zakona (član 45. stav 4) suprotna odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010).
Ukoliko je odgovor na ovo pitanje potvrdan, onda treba razmotriti odnos odredaba opšteg, sistemskog zakona i posebnog zakona, odnosno da li propisivanje izuzetka od pravila opšteg zakona dozvoljeno odredbama sistemskog zakona, tj. Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja.
On kaže da član 45. nije u skladu sa članom 2. Zakona o pristupu informacija o javnom značaju prema kome takozvani zaštićeni podaci jesu podaci od javnog značaja, jer su nastali u postupku, u radu organa javne vlasti i nalaze se u dokumentima takvog organa.
Podvlači se da Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja jeste sistemski zakon sa kojim se na celoviti način uređuje jedna pravna oblast u ovom slučaju pravni režim informacija od javnog značaja i način ostvarivanja slobode pristupa informacijama od javnog značaja.
On podseća da je Ustavni sud je u više svojih odluka razvio svojevrsnu doktirnu u shvatanju pravnog poretka po kojoj ako "običan" zakon sadrži posebna pravila i pravne izuzetke u odnosu na sistemski zakon u određenoj oblasti, ovi pravni izuzeci moraju da se oslanjaju u potpunosti na pravila u sistemskom zakonu, bez toga krši se Ustav i ustavno načelo jedinstva pravnog poretka.
Na osnovu ovoga sudija smatra da član 45. stav 4 Zakona celu jednu kategoriju podataka od javnog interesa izuzeo od režima koji je propisan Zakonom o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja, uključivši i zaštitu koju pruža Poverenik.
Sa ovim zakonodavac je povredio načelo jedinstva pravnog poretka iz člana 4. Ustava ali je takođe izvršio ograničenje ustavom zajamčenog ljudskog prava iz člana 51. stav 2. suprotno načelima iz čl. 18. i 20. Ustava.
Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, 05.07.2019.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija