OCENA USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI: Odbačen predlog za ocenu ustavnosti člana 45. Zakona o zaštiti konkurencije, koji se odnosi na obavezu Komisije da u slučaju zahteva stranke može odrediti meru zaštite izvora podataka ili određenih podataka, ako se oceni da je interes podnosioca zahteva opravdan i po značaju bitno veći u odnosu na interes javnosti
Ustavni sud Republike Srbije doneo je Zaključak kojim se odbacuje predlog za ocenu ustavnosti odredbe člana 45. Zakona o zaštiti konkurencije ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009 i 95/2013 - dalje: Zakon). Predlog za ocenu ustavnosti odredbe čl. 45 pomenutog Zakona, podneo je jula prošle godine Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Navedena odredba člana 45. Zakona se odnosi na obavezu Komisije za zaštitu konkurencije, da u slučaju zahteva stranke, može odrediti meru zaštite izvora podataka ili određenih podataka, ako se oceni da je interes podnosioca tog zahteva pred Komisijom opravdan i po značaju bitno veći u odnosu na interes javnosti u pogledu predmeta tog zahteva.
Ocenu Poverenika da su odredbe člana 45. Zakona kojim se podaci koje "štiti" Komisija za zaštitu konkurencije suprotna rešenjima iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), demantovao je Ustavni sud, zaključkom sa sednice održane 25. aprila ove godine.
Komisija za zaštitu konkurencije pozdravlja ovaj potez Ustavnog suda, imajući u vidu da se na ovaj način doprinosi pravnoj sigurnosti tržišnih učesnika koji posluju u Republici Srbiji, ali i usaglašenoj praksi u predmetima koji se vode pred Komisijom.
U postupcima koji se vode pred telima nadležnim za zaštitu konkurencije, uključujući Komisiju za zaštitu konkurencije, ali i Direktorat za konkurenciju EU i tela država članica, učesnici na tržištu dostavljaju brojne, izuzetno osetljive poslovne podatke, kao što su podaci o dobavljačima i kupcima, vrednosti i obimu prodaje i nabavke, tržišnim udelima, razlozima za sprovođenje koncentracija, ugovore, akte koji sadrže poslovne planove i strategije budućeg razvoja i slično, a bez kojih Komisija ne bi mogla da vrši svoja ovlašćenja propisana zakonom. – Otkrivanjem ovih podataka trećim licima može se naneti značajna šteta učesnicima na tržištu koji su dostavili podatke, zbog čega je u uporednoj praksi i ustanovljeno pravilo da tela za zaštitu konkurencije ne objavljuju, niti stavljaju na raspolaganje podatke, odnosno dokumentaciju koja sadrži poslovne tajne ili druge poverljive podatke.
Navedena praksa je opšteprihvaćena i u pravu konkurencije EU, jer se i prema Obaveštenju Evropske komisije o pravilima uvida u spise predmeta koji se vode pred EK u postupcima zaštite konkurencije, Smernicama za pripremu odluka o koncentracijama za javno objavljivanje, kao i Smernicama za pripremu za javno objavljivanje odluka donetim u skladu sa Uredbom 1/2003, kao primer navodi da se podaci o kupcima, distributerima, tržišnim planovima, troškovima i cenama kao i prodajnoj strategiji smatraju poslovnom tajnom kojoj se ne sme dati pristup. Sličan stav i ovlašćenja nacionalnih tela za zaštitu konkurencije potvrđena su i Direktivom (EU) 2019/1 Evropskog parlamenta o ovlašćenju tela za zaštitu konkurencije država članica za efikasno sprovođenje pravila o tržišnoj utakmici i obezbeđenju pravilnog funkcionisanja unutrašnjeg tržišta.
ZAKON O ZAŠTITI KONKURENCIJE ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009 i 95/2013)
Zaštićeni podaci
Član 45
Na zahtev stranke, lica koje je podnosilac inicijative za ispitivanje povrede konkurencije ili trećeg lica koje je dostavilo, odnosno stavilo na uvid tražene podatke u postupku, može se odrediti mera zaštite izvora podataka ili određenih podataka (zaštićeni podaci), ako se oceni da je interes podnosioca tog zahteva opravdan i da je po značaju bitno veći u odnosu na interes javnosti u pogledu predmeta tog zahteva.
Podnosilac zahteva iz stava 1. ovog člana, dužan je da u zahtevu učini verovatnim mogućnost nastanka znatne štete zbog otkrivanja izvora podataka, odnosno podataka na koje se zahtev odnosi.
O zahtevu iz stava 1. ovog člana odlučuje zaključkom predsednik Komisije, a protiv zaključka kojim se zahtev odbacuje ili odbija dopuštena je posebna žalba o kojoj odlučuje Savet.
Zaštićeni podaci nemaju svojstvo informacije od javnog značaja u smislu zakona kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Naslov: Redakcija