ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU: Krivični postupak završen pravnosnažnom presudom može se ponoviti samo u korist okrivljenog ako se iznesu nove činjenice ili podnesu novi dokazi kojih nije bilo kada je izricana kazna zatvora ili sud za njih nije znao iako su postojali, a oni bi očigledno doveli do blaže krivične sankcije
Sud odbija da ponovi suđenje B.M. iz Pirota koji je osuđen na tri i po godine zatvora zbog protivpravnog prisvajanja više od četiri miliona dinara, odnosno zbog kupovine kačkavalja za gotovinu od jedne mlekare. Odbrana tvrdi da sud ignoriše nove dokaze koji bi mogli da izmene presudu.
U poslednjih sedam i po godina, u Srbiji su podneta svega 272 zahteva za ponavljanjem suđenja nakon pojavljivanja novih dokaza koji bi potencijalno promenili izrečenu presudu. Prihvaćeno je manje od petine, pokazuju podaci Vrhovnog kasacionog suda. Iz toga proizilazi da advokati veoma retko koriste tu mogućnost, jer su samo u prošloj godini sudovi rešili skoro dva i po miliona predmeta. Da li to govori da su suđenja u Srbiji perfektna ili postoje drugi razlozi?
B.M. iz Pirota osuđen je na tri i po godine zatvora zbog kupovine kačkavalja. On je 2012. godine napravio dogovor sa vlasnikom lokalne mlekare da otkupi kačkavalj za gotovinu, pošto su računi preduzeća tada bili u blokadi. To je i uradio, preuzeo robu, isplatio dogovorenu cenu i dobio potpisane priznanice. Ipak, sud ga osudio zbog protivpravnog prisvajanja više od četiri miliona dinara.
"Dobio sam takvu veliku, drastičnu kaznu od tri godine i šest meseci za kupovinu sira i kačkavalja. A ljudi dobijaju po dve godine za dilovanje i za bilo šta drugo. To je stvarno nerazumno", smatra B.M..
Država ga ne tereti, Poreska uprava kaže da posluje po zakonu, ali sud za to ne haje, već je, kako kaže, odbijao čak da sasluša i vlasnika mlekare sa kojim se dogovarao.
"Ne osećam se dobro, čak sam i zabrinut šta će da se desi na dalje, od suda sam očekivao da će to da sagledaju", ocenjuje B.M..
Advokatica Nina Nicović kaže da su sudije ignorisale nove dokaze koje je podnela i da su odbacili zahtev za ponavljanjem suđenja. Posebno ističe da je ponudila pisani dokaz o dogovoru o ceni, sa pečatom mlekare, koja, kako kaže, ruši konstrukciju tužilaštva, ali da je sud i taj dokaz odbacio uz obrazloženje da dokument koji je podnela u stvari ne postoji.
"Nažalost sud je to odbacio sa obrazloženjem da je pitanje da li je ikada postojala ta potvrda, iako smo je u svom fizičkom obliku priložili uz zahtev. Ne mogu da razumem kako neko bez ponavljanja krivičnog postupka i ustanovljenja da li neko može da ima bitna saznanja, unapred odlučuje o tome da faktički nema nikakvih bitnih činjenica", ističe Nicovićeva.
Statistika Vrhovnog kasacionog suda pokazuje da advokati ne pribegavaju često mogućnosti da traže ponavljanje suđenja, ali da još ređe uspeju u tome.
Za prethodnih osam godina sudovi u Srbiji primili su 272 zahteva za ponavljanjem postupka odbačeno ih je 42, odbijeno 100, drugim sudovima ustupljena dva zahteva, ukinuto 56, preinačen jedan, a na drugi način rešena 34 zahteva, koja su imala nedostatke procesne prirode. Ostalo je nerešenih 37 zahteva.
Milan Antonijević iz Yucom-a smatra da sudije moraju biti pažljivije kada preispituju dokaze i navode da je Zakonik o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014) jasan, ukoliko dokaz nije bio dostupan u vreme prvobitnog suđenja, a može uticati na presudu, suđenje mora biti ponovljeno.
"Ako su te odluke bez jasnog obrazloženja onda se može pokrenuti postupak utvrđivanja disciplinske odgovornosti jer sudije su dužne da daju jasno obrazloženje zašto se nisu odlučili da novi dokazi koji su predstavljeni ne predstavljaju dovoljan osnov za otvaranje postupka", objašnjava Antonijević.
U Yucom-u dodaju da je ponavljanje suđenja u tim okolnostima važno za zaštitu prava građana od mogućih grešaka suda, dodajući da je ključno - pažljivo oceniti dokaze kako građani ne bi bili oštećeni.
ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014)
Razlozi za ponavljanje krivičnog postupka
Član 473
Krivični postupak završen pravnosnažnom presudom može se ponoviti samo u korist okrivljenog:
1) ako je presuda zasnovana na lažnoj ispravi ili na lažnom iskazu svedoka, veštaka, stručnog savetnika, prevodioca, tumača ili saokrivljenog (član 406. stav 1. tačka 5);
2) ako je do presude došlo usled krivičnog dela javnog tužioca, sudije, sudije-porotnika ili lica koje je preduzimalo dokazne radnje;
3) ako se iznesu nove činjenice ili se podnesu novi dokazi koji sami za sebe ili u vezi sa ranijim činjenicama ili dokazima mogu dovesti do odbijanja optužbe ili oslobođenja od optužbe ili do osude po blažem krivičnom zakonu;
4) ako je za isto delo više puta suđen ili ako je sa više lica osuđen za isto delo koje je moglo učiniti samo jedno lice ili neka od njih;
5) ako se u slučaju osude za produženo krivično delo ili za drugo krivično delo koje po zakonu obuhvata više istovrsnih ili više raznovrsnih radnji iznesu nove činjenice ili podnesu novi dokazi koji ukazuju da nije učinio radnju koja je obuhvaćena delom iz osude, a postojanje ovih činjenica bi dovelo do primene blažeg zakona ili bi bitno uticalo na odmeravanje kazne;
6) ako se iznesu nove činjenice ili podnesu novi dokazi kojih nije bilo kada je izricana kazna zatvora ili sud za njih nije znao iako su postojali, a oni bi očigledno doveli do blaže krivične sankcije;
7) ako se iznesu nove činjenice ili podnesu novi dokazi da okrivljenom nije uredno dostavljen poziv za pretres koji je održan u njegovom odsustvu (član 449. stav 3.).
Zahtev za ponavljanje postupka iz razloga navedenog u stavu 1. tački 6) ovog člana može se podneti dok kazna zatvora ne bude izvršena, a zahtev za ponavljanje iz razloga navedenog u stavu 1. tačka 7) ovog člana u roku od šest meseci od donošenja presude žalbenog suda.
Naslov: Redakcija