Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA: Pravni zastupnici nezadovoljni formulacijom odredaba za krivično delo napada na advokate


Iako je nedavno objavljenim Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika predviđeno krivično delo napada na advokate, pravni zastupnici u Srbiji nisu u potpunosti zadovoljni kako je ono formulisano. Zbog toga je Advokatska komora Srbije Ministarstvu pravde uputila primedbe na član zakona koji predviđa i sankcioniše napad na advokate.

Prema rečima Viktora Gostiljca, predsednika AKS, advokatura smatra da je neophodno da se u pomenutom krivičnom delu sankcioniše i nanošenje teške povrede advokatu ili članu njegove porodice, s obzirom na to da je predviđenim tekstom obuhvaćena samo lakša povreda.

Verujem da će taj predlog biti usvojen. Unapređenje krivično-pravne zaštite advokata bio je jedan od osnovnih ciljeva AKS u prethodnom periodu i upravo zato smatram da je uvođenje krivičnog dela napada na advokate rezultat naših napora. Uvek morate da bude zadovoljni ukoliko zakonodavac usvoji predlog koji se direktno odnosi na vašu profesiju. Učestali napadi na advokate, naročito u prošloj godini koju je obeležilo ubistvo našeg kolege Dragoslava Miše Ognjanovića, jasno su ukazali na potrebu da se jedno ovakvo delo uvede u naš krivično-pravni sistem – ukazao je Gostiljac.

Novo krivično delo, smatra predsednik AKS, biće bez ikakvog efekta ukoliko tužilaštvo i policija ne budu efikasniji nego što su bili do sada. Predstavnici AKS u Stalnom telu za praćenje napada na advokate su, prema Gostiljčevim rečima, uvidom u sve predmete utvrdili da osnovni problem neprocesuiranja učinioca leži u tužilaštvu i policiji.

– U neposrednim razgovorima sa kolegama koje su bile napadnute često smo imali odgovore koji su bili dijametralno suprotni od onih koje smo dobili od policije. U takvim slučajevima su reagovali predstavnici Stalnog tela i MUP je formirao komisiju koja je u tri konkretna predmeta sprovela nadzor nakon kojeg je nastavljen rad na tim predmetima ili je učinilac pronađen. U svakom slučaju, efikasan rad tužilaštva i brzo pronalaženje počinioca bila bi najbolja poruka građanima da sistem funkcioniše.

Najčešća zlodela izvršena nad advokatima, prema njegovim rečima, su napadi na život i telo ili njihovu imovinu. Novim krivičnim delom se, navodi Gostiljac, uvodi i napad na člana porodice advokata što se, prema njegovom mišljenju, može smatrati i napadom na samog advokata.

Upitan da li se neki od napada na advokate mogu smatrati rezultatom neodgovornog, odnosno nesavesnog rada, predsednik AKS je odgovorio da je to "vrlo opasno pitanje".

Primetio sam da se uvek kada dođe do napada na advokata u javnosti postavlja pitanje zbog čega je do njega došlo i da se traži opravdanje za učinioca i krivica za žrtvu. Ne može da postoji nikakav opravdani razlog da se, ne samo advokat, nego i bilo ko, ugrozi na fizički način. Mi smo vrlo osetljivi na ovo pitanje, naročito u ovom trenutku, kada vidimo da naše kolege gube i svoj život samo zbog toga što su nekoga branili u sudnici – naveo je Gostiljac.

Najnoviji podaci Stalnog tela za praćenje napada na advokate pokazuju da su od 1997. godine prijavljena 124 napada. Ono što je, prema Gostiljčevim rečima zabrinjavajuće, jeste da su se čak 45 napada dogodilo u prošloj godini, a da su za prva tri meseca ove godine prijavljena 22 napada.

Reč je o sociološkom i kriminološkom fenomenu koji mora posebno da se istraži. Mislim da percepcija javnosti o advokaturi mora da se promeni – zaključio je Gostiljac.

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 07.05.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija