UREDBA O KRITERIJUMIMA ZA ODREĐIVANJE AKTIVNOSTI KOJE UTIČU NA ŽIVOTNU SREDINU PREMA KOLIČINI ZAGAĐENJA, ODNOSNO STEPENU NEGATIVNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU KOJI NASTAJE OBAVLJANJEM AKTIVNOSTI, IZNOSIMA NAKNADA, USLOVIMA ZA OSLOBAĐANJE OD PLAĆANJA NAKNADE ILI NJENO UMANJENJE, KAO I KRITERIJUMIMA KOJI SU OD ZNAČAJA ZA UTICAJ FIZIČKIH LICA NA ŽIVOTNU SREDINU: Novi način naplate ekološke takse - "plati koliko zagađuješ". Naknada za sve je ista, a obračunavaće se stvarna količina otpada i emitovanog zagađenja
Ekološka taksa od sada će se naplaćivati po novom principu koji propisuje nova Uredba o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema količini zagađenja, odnosno stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada, uslovima za oslobađanje od plaćanja naknade ili njeno umanjenje, kao i kriterijumima koji su od značaja za uticaj fizičkih lica na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 29/2019). Računa se da će se njenom primenom udvostručiti prihodi po tom osnovu. Zadovoljni su i privrednici.
Ekološka taksa je do sada naplaćivana po principu "zagađivač plaća" po dva kriterijuma -kvadratnom metru ili bruto ostvarenom prihodu, pa je na lokalu bilo velikih razlika. Novom Uredbom ta naknada za sve je ista, a obračunavaće se stvarna količina otpada i emitovanog zagađenja.
"U svakom slučaju biće povoljnije, transparentnije i efikasnije. Sada ćemo plaćati na osnovu zagađenja koje prouzrokujemo, ako pravimo zagađenje platićemo, ako ne pravimo, nećemo platiti. I to jeste nešto što su međunarodni standardi, što je na kraju krajeva i povelja Ujedinjenih nacija utvrdila", navodi Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.
"Ova Uredba podiže broj korisnika i broj obveznika plaćanja, a smanjuje troškove i na taj način dobijamo uštedu koja će, prema procenama Privredne komore Srbije, iznositi oko dve milijarde dinara na godišnjem nivou", kaže Siniša Mitorvić, rukovodilac Službe za cirkularnu ekonomiju PKS.
Ovakvi propisi primenjuju se u 120 zemalja. A eko taksa obavezna je za sve: domaća i strana preduzeća i fabrike, institucije, ustanove i građane.
"Ekološka taksa će se obrađivati shodno zagađenju koje puštaju u vodu, vazduh ili tlo poput azotnih oksida, sumpor-oksida i tako dalje. I važno je da ćemo putem ove metodologije zaštititi lica koja nemaju 18 godina, koja imaju mala primanja, koja su u penziji i tako dalje", dodaje Filip Radović.
Očekuje se značajno unapređenje životne sredine ali i razvoj zelene ekonomije - više subvencija za reciklažu otpada, ulaganja u postrojenja za preradu otpada i ekološke tehnologije.
Ovakvom naplatom ekološke takse naša zemlju potpuno ispunjava i standarde Evropske unije u toj oblasti. A povećaće i izdvajanja za troškove životne sredine od 0,8 do jedan odsto BDP-a, što je i prosek Unije.
"Stvaramo jedan stimulativni prostor za investicije. Ovo će Srbiju pogurati na Duing listi, ovo će povećati domaće i strane investicije time što imate predvidivost, ulazite u jedan potpuno regulisan prostor, sami sebe obračunavate i samim tim stvarate jedan pozitivan poslovni ambijent", kaže Siniša Mitrović.
Pojačava se i kontrola, trošenja novca od ekološke takse ali i naplata. Iz Ministarstva zaštite životne sredine i finansija, Agencije za zaštitu životne sredine, biće angažovano i više ekoloških inspektora na lokalu.
Izvor: Vebsajt RTS, Ružica Vranjković, 04.05.2019.Naslov: Redakcija