ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Ministarstvo pravde zadovoljno efektima Zakona, dok nezavisna pravna tela ukazuju da je praksa od svega nekoliko meseci pokazala da javni izvršitelji često rade za sopstvene, a ne za javne interese. Pravni lekovi koje ulažu oštećeni dužnici najčešće nemaju efekta, jer su izvršitelji po pravilu brži od sudova

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015 i 106/2016 - autentično tumačenje - dalje: Zakon), koji je stupio na snagu 1. jula 2016. godine, ovlašćenja javnih izvršitelja su proširena na uštrb sudskih, dok je postupak naplate dugova ubrzan.

Iz resornog Ministarstva pravde kažu da su efektima Zakona zadovoljni, dok nezavisna pravna tela ukazuju da je praksa od svega nekoliko meseci pokazala da javni izvršitelji često rade za sopstvene, a ne za javne interese.

Ukoliko se za pojašnjenje pojma "javni izvršitelj" konsultuje Google, rezultati su sledeći:

• Ostaje bez kuće zbog svekrvinog duga
• Izvršitelji ušli nasilno u stan i iselili porodicu
• Dug EPS-u bio ukupno 12.000, a naplaćeno 28.500

Ukoliko se, pak, konsultuje Zakon, javni izvršitelji su definisani kao pravna lica, zadužena za ubrzanu naplatu dugovanja, u javnom interesu. Takvim Zakonom, država je zadovoljna.

"Prvi efekti novog Zakona veoma su zadovoljavajući. Do kraja 2016. godine rešeno je blizu 900.000 starih izvršnih predmeta i na taj način je rasterećen rad osnovnih i privrednih sudova", kaže ministarka pravde Nela Kuburović.

Postupak jeste postao efikasniji, ali na štetu prava dužnika i to onih sa najnižim dugovima, kaže Natalija Šolić iz Komiteta pravnika za ljudska prava. Praksa je pokazala, tvrdi, da su od primene Zakona izuzeti veliki dužnici.

"To su ili preduzeća ili fizička lica koja duguju ili po nekoliko miliona ili nekoliko hiljada evra, to su dakle lica od kojih izvršitelji jednostavno ne mogu da naplate svoja potraživanja", navodi Natalija Šolić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM).

Veća ovlašćenja izvršitelja usmerila su se ka malim dužnicima, čime je stvoren prostor za različite manipulacije, dodaje Šolić. Pravni lekovi koje ulažu oštećeni dužnici najčešće nemaju efekta, jer su izvršitelji po pravilu brži od sudova.

"U Zakonu su formalno pravno predviđena sredstva, to su žalba i prigovor gde Zakon to odredi, ali problem je u tome što ta sredstva nemaju odloženo dejstvo. To znači da ako dužnik uloži žalbu ili prigovor, sud tek treba da odluči o toj žalbi. Ali izvršni postupak teče, znači on se ne zaustavlja", kaže Šolić.

Zloupotrebe izvršiteljske funkcije, tvrde u Yucom-u, postaju pravilo, a ne izuzetak. Tome, kažu, na put može da stane jedino država i to pooštravanjem kontrole nad izvršiteljskim postupcima.

Izvor: Vebsajt N1, Ksenija Pavkov, 06.05.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija