PREDLOG ZAKONA O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI I RACIONALNOJ UPOTREBI ENERGIJE: Investitor koji gradi neku novu zgradu ili neku staru detaljno energetski sanira, biće dužan da instalaciju za predaju toplotne energije u tim objektima detaljno energetski sanira. Pored toga biće dužan da instalaciju opremi uređajima za regulaciju i merenje toplotne energije, tople vode (tamo gde ona postoji), kao i mernim uređajima za svako grejno telo
Predlog zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije uvodi obavezu Republičkom hidro-meteorološkom zavodu (RHMZ), koji treba da obezbedi podatke o tome kada može da se racionalno troši energija.
Zakonom je predviđena digitalizacija izveštavanja o merama energetske efikasnosti, u okviru sistema energetskog menadžmenta (skraćeno SEM, uspostavljen je u okviru prethodnog zakona koji je definisao energetsku efikasnost).
Navodi se da je u okviru tog sistema do sada identifikovano 138 obveznika, od kojih je 51 iz sektora industrije, a 80 iz jedinica lokalnih samouprava (u kojima živi preko 20.000 stanovnika), a licencirano je 332 energetska menadžera.
Vlada Republike Srbije podseća da je energetska efikasnost u Srbiji prvi put definisana donošenjem Zakona o efikasnom korišćenju energije ("Sl. glasnik RS", br. 25/2013), kao i da bi prema novom zakonu politika energetske efikasnosti trebalo da se utvrđuje strategijom razvoja energetike, kao i integrisanim Nacionalnim energetskim i klimatskim planom (NEKP).
NEKP sadrži objedinjene ciljeve za energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Predlogom zakona se uvodi ugovor o efikasnom korišćenju energije koji je preuzet od članica Evropske unije gde je imao uspešnu primenu.
Uvode se i odredbe koje se odnose na merenje i naplatu energije koja je stvarno potrošena, što bi trebalo da utiče na korisnike da sprovode mere energetske efikasnosti.
Zakon je na nov način definisao i odredbe zahteve energetske efikasnosti u postupcima javnih nabavki, kao i odredbe za praćenje energetskih ušteda u drumskom saobraćaju.
U odnosu na prethodni zakon, poboljšane su i odredbe koje se odnose na zahteve eko dizajna onih proizvoda koji utiču na potrošnju energije.
Zakon unapređuje i odredbe koje se odnose na označavanje energetske efikasnosti takvih proizvoda, poput automobilskih pneumatika.
Zakonom je definisano finansiranje, podsticajne i druge mere koje se odnose na efikasno korišćenje energije, kao i osnivanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti.
Napominje se da je za realizaciju aktivnosti na podsticanju energetske efikasnosti godišnje potrebno preko 500 miliona dinara.
U obrazloženju zakona Vlada Srbije podseća da će izrada i sprovođenje Akcionog plana za energetsku efikasnost trajati do kraja 2021. godine.
Predviđeno je da ovlašćeno ministarstvo preko elektro-energetskog inspektora, energetskog inspektora i inspektora opreme pod pritiskom vrši inspekcijski nadzor u okviru delokruga koji je utvrđen novim predlogom zakona o energetskoj efikasnosti.
Investitor koji gradi neku novu zgradu ili neku staru detaljno energetski sanira, biće dužan da instalaciju za predaju toplotne energije u tim objektima detaljno energetski sanira.
Pored toga biće dužan da instalaciju opremi uređajima za regulaciju i merenje toplotne energije, tople vode (tamo gde ona postoji), kao i mernim uređajima za svako grejno telo.
Određena zgrada će se detaljno energetski sanirati ukoliko je ukupna predračunska vrednost radova na njenoj energetskoj sanaciji 25% veća od njene vrednosti, a u proračun te vrednosti neće ulaziti vrednost zemljišta na kome je objekat izgrađen.
Novi zakon predviđa da zgrade ili posebni delovi zgrada u javnoj svojini, u kojima se koristi površina veća od 250 kvadrata, moraju da imaju sertifikat o energetskim svojstvima, koji će se izdavati u skladu sa propisima kojima se uređuje izgradnja objekata i energetska sertifikacija zgrada.
Zakonom je predviđena sanacija zgrada centralne vlasti, sa ciljem da se u njima postigne veća energetska efikasnost.
Vlada Srbije podseća da je na osnovu Zakona o efikasnom korišćenju energije 2014. godine osnovan poseban budžetski fond za poboljšanje energetske efikasnosti javnih objekata.
Napominje se da je uz pomoć tog fonda do sada uloženo 800 miliona dinara za unapređenje energetske efikasnosti u 91 objektu lokalnih samouprava.
Predlog novog zakona o energetskoj efikasnosti predviđa i kontrolu sistema za grejanje (sistema sa kotlovima jačine od i preko 70 kilovata) i sistema za klimatizaciju u zgradama (sistema sa rashladnim uređajima jačine od i preko 70 kilovata).
Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, 06.04.2021.Naslov: Redakcija