U PRIPREMI NACRT ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O CRKVAMA I VERSKIM ZAJEDNICAMA: Predviđene izmene odredaba o uplati doprinosa verskim službenicima, nakon što napune godine života koje su uslov za odlazak u starosnu penziju

Ni gotovo godinu dana od najave da će sveštenici i službenici Srpske pravoslavne crkve, kao i drugih verskih zajednica, ostati bez uplate doprinosa iz državne kase pošto napune 65 godina, zakon nije promenjen. Tako je odredba kojom se utvrđuje uslov za starosnu penziju i važi za muškarce prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - odluka US i 86/2019), u slučaju penzionisanja sveštenika - malo drugačija. Naime, oni i kada ostvare starosni uslov imaju pravo da im država i dalje uplaćuje staž.

Prema Nacrtu zakona o izmenama Zakona o crkvama i verskim zajednicama najavljeno je da će se samo u slučajevima kada se proceni da je njihova delatnost neophodna nastaviti sa uplatom doprinosa i to isključivo iz sopstvenih prihoda. Ovaj predlog potekao je iz Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama Ministarstva pravde i deo je inicijative za promenu propisa koji regulišu delatnost verskih zajednica. Zvanični nacrt stigao je u Vladu, ali je ubrzo vraćen na doradu. Na taj način odloženo je i odlučivanje narodnih poslanika o pomenutom propisu.

- Sveštenicima i verskim službenicima koji su ispunili uslov za starosnu penziju trebalo bi obustaviti uplatu doprinosa iz budžeta - objašnjava direktor Uprave Mileta Radojević. - Time se ne dira u njihovo pravo da i dalje rade, niti se dovodi u pitanje autonomija crkava i verskih zajednica. Ovim potezom hoćemo samo da usaglasimo plaćanje doprinosa sa propisima koji se odnose na sve ostale građane.

Zeleno svetlo za ovu inicijativu dalo je svojevremeno i Ministarstvo za rad sa stavom da "nema osnova da uplata doprinosa i nakon ispunjenja uslova za starosnu penziju pada na teret države".

Po osnovu Uredbe o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje za sveštenike i verske službenike ("Sl. glasnik RS", br. 46/2012), koja je prvi put uvela uplatu iz budžeta do visine najniže mesečne osnovice doprinosa koju predviđa Zakon o crkvama i verskim zajednicama ("Sl. glasnik RS", br. 36/2006), država uplaćuje troškove osiguranja za 2.259 verskih službenika.

Po ovom osnovu država je prema poslednjim podacima uplatila 222 miliona dinara, od čega se u Fond PIO slilo 159 miliona. Najviše osiguranika ima SPC, kojoj država plaća doprinose za 1.746 osoba. Na istom spisku je i 65 sveštenika Rimokatoličke crkve i 275 muslimanskih hodža i imama. Iz državnog budžeta uplaćen je minimum doprinosa i za oko 80 pripadnika tzv. malih verskih zajednica.

Kako država za doprinose sveštenika izdvaja minimum sredstava, dovoljnih samo za najniže penzije, ostavljena je mogućnost da visokoobrazovani klirici, uz odluku crkvenih organa, dodatno sebi podižu prosek za mirnu starost. Sveštenici SPC u dijaspori osigurani su prema lokalnim zakonima, po potrebi u pomoć priskače i Srbija. U Hrvatskoj, tako, regulisano je da država plaća sveštenicima doprinose za zdravstveno i PIO, a dobijaju čak i mesečne apanaže. To, međutim, negde nije dovoljno, pa sveštenstvo u siromašnim slavonskim selima dobija i 200 evra pomoći mesečno od Srbije.

Promene propisa koji regulišu položaj crkava u Srbiji, kako se najavljuje, podrazumevaće i oštrije uslove za upis u zvanični registar verskih zajednica. Za upis i "legalizaciju" novih crkava ubuduće će se zahtevati 1.000 potpisa, umesto svega stotinu, koliko je trenutno potrebno.

Izvor: Vebsajt Novosti, J. Ž. S., 04.03.2020.
Naslov: Redakcija