Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

U PRIPREMI IZMENE ZAKONA O CRKVAMA I VERSKIM ZAJEDNICAMA: Za upis u zvanični registar verskih zajednica biće potrebno 1.000 potpisa. Izmene odredaba o uplati doprinosa verskim službenicima, nakon što napune godine života koje su uslov za odlazak u starosnu penziju


Sveštenici i službenici Srpske pravoslavne crkve, kao i drugih verskih zajednica, verovatno će ostati bez uplate doprinosa nakon što napune godine života koje su uslov za odlazak u starosnu penziju. Ukoliko crkve procene da je delatnost ovog kruga klirika, starijih od 65 godina, neophodna, doprinose će uplaćivati isključivo iz sopstvenih prihoda.

Ovaj predlog potekao je iz Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama Ministarstva pravde i deo je šire inicijative za promenu propisa koji regulišu delatnost verskih zajednica. Formiranje radne grupe koja će predložiti nova rešenja već je u toku, a u sledećih nekoliko meseci zvanični nacrt stići će i u Vladu. Konačna reč narodnih poslanika očekuje se do kraja ove godine.

- Sveštenicima i verskim službenicima koji su ispunili uslov za starosnu penziju trebalo bi obustaviti uplatu doprinosa iz budžeta - objašnjava direktor Uprave Mileta Radojević. - Time se ne dira u njihovo pravo da i dalje rade, niti se dovodi u pitanje autonomija crkava i verskih zajednica. Ovim potezom hoćemo samo da usaglasimo plaćanje doprinosa sa propisima koji se odnose na sve ostale građane.

Zeleno svetlo za ovu inicijativu dalo je i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja:

- Nema osnova da uplata doprinosa i nakon ispunjenja uslova za starosnu penziju pada na teret države - poručuju u ovom ministarstvu.

Po osnovu Uredbe o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje za sveštenike i verske službenike ("Sl. glasnik RS", br. 46/2012), koja je prvi put uvela uplatu iz budžeta do visine najniže mesečne osnovice doprinosa koju predviđa Zakon o crkvama i verskim zajednicama ("Sl. glasnik RS", br. 36/2006), država uplaćuje troškove osiguranja za 2.259 verskih službenika.

Po ovom osnovu država je samo prošle godine uplatila 222 miliona dinara, od čega se u Fond PIO slilo 159 miliona. Najviše osiguranika ima SPC, kojoj država plaća doprinose za 1.746 osoba. Na istom spisku je i 65 sveštenika Rimokatoličke crkve i 275 muslimanskih hodža i imama. Iz državnog budžeta uplaćen je minimum doprinosa i za oko 80 pripadnika tzv. malih verskih zajednica.

Promene propisa koji regulišu položaj crkava u Srbiji, kako se najavljuje, podrazumevaće i oštrije uslove za upis u zvanični registar verskih zajednica. Za upis i "legalizaciju" novih crkava ubuduće će se zahtevati 1.000 potpisa, umesto svega stotinu, koliko je trenutno potrebno.

Najavljenom promenom Zakona biće preciziran status verskih službenika, bogoslužbenog prostora (koji ne podleže porezu), načina sahranjivanja na crkvenim grobljima, kao i ostvarivanje prava na dečji dodatak roditelja učenika i studenata verifikovanih verskih škola.

Kako država za doprinose sveštenika izdvaja minimum sredstava, dovoljnih samo za najniže penzije, ostavljena je mogućnost da visokoobrazovani klirici, uz odluku crkvenih organa, dodatno sebi podižu prosek za mirnu starost. Sveštenici SPC u dijaspori osigurani su prema lokalnim zakonima, po potrebi u pomoć priskače i Srbija. U Hrvatskoj, tako, regulisano je da država plaća sveštenicima doprinose za zdravstveno i PIO, a dobijaju čak i mesečne apanaže. To, međutim, negde nije dovoljno, pa sveštenstvo u siromašnim slavonskim selima dobija i 200 evra pomoći mesečno od Srbije.

Sveštenici i službenici Srpske pravoslavne crkve, kao i drugih verskih zajednica, verovatno će ostati bez uplate doprinosa nakon što napune godine života koje su uslov za odlazak u starosnu penziju. Ukoliko crkve procene da je delatnost ovog kruga klirika, starijih od 65 godina, neophodna, doprinose će uplaćivati isključivo iz sopstvenih prihoda.

Ovaj predlog potekao je iz Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama Ministarstva pravde i deo je šire inicijative za promenu propisa koji regulišu delatnost verskih zajednica. Formiranje radne grupe koja će predložiti nova rešenja već je u toku, a u sledećih nekoliko meseci zvanični nacrt stići će i u Vladu. Konačna reč narodnih poslanika očekuje se do kraja ove godine.

- Sveštenicima i verskim službenicima koji su ispunili uslov za starosnu penziju trebalo bi obustaviti uplatu doprinosa iz budžeta - objašnjava direktor Uprave Mileta Radojević. - Time se ne dira u njihovo pravo da i dalje rade, niti se dovodi u pitanje autonomija crkava i verskih zajednica. Ovim potezom hoćemo samo da usaglasimo plaćanje doprinosa sa propisima koji se odnose na sve ostale građane.

Zeleno svetlo za ovu inicijativu dalo je i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja:

- Nema osnova da uplata doprinosa i nakon ispunjenja uslova za starosnu penziju pada na teret države - poručuju u ovom ministarstvu.

Po osnovu Uredbe o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje za sveštenike i verske službenike ("Sl. glasnik RS", br. 46/2012), koja je prvi put uvela uplatu iz budžeta do visine najniže mesečne osnovice doprinosa koju predviđa Zakon o crkvama i verskim zajednicama ("Sl. glasnik RS", br. 36/2006), država uplaćuje troškove osiguranja za 2.259 verskih službenika.

Po ovom osnovu država je samo prošle godine uplatila 222 miliona dinara, od čega se u Fond PIO slilo 159 miliona. Najviše osiguranika ima SPC, kojoj država plaća doprinose za 1.746 osoba. Na istom spisku je i 65 sveštenika Rimokatoličke crkve i 275 muslimanskih hodža i imama. Iz državnog budžeta uplaćen je minimum doprinosa i za oko 80 pripadnika tzv. malih verskih zajednica.

Promene propisa koji regulišu položaj crkava u Srbiji, kako se najavljuje, podrazumevaće i oštrije uslove za upis u zvanični registar verskih zajednica. Za upis i "legalizaciju" novih crkava ubuduće će se zahtevati 1.000 potpisa, umesto svega stotinu, koliko je trenutno potrebno.

Najavljenom promenom Zakona biće preciziran status verskih službenika, bogoslužbenog prostora (koji ne podleže porezu), načina sahranjivanja na crkvenim grobljima, kao i ostvarivanje prava na dečji dodatak roditelja učenika i studenata verifikovanih verskih škola.

Kako država za doprinose sveštenika izdvaja minimum sredstava, dovoljnih samo za najniže penzije, ostavljena je mogućnost da visokoobrazovani klirici, uz odluku crkvenih organa, dodatno sebi podižu prosek za mirnu starost. Sveštenici SPC u dijaspori osigurani su prema lokalnim zakonima, po potrebi u pomoć priskače i Srbija. U Hrvatskoj, tako, regulisano je da država plaća sveštenicima doprinose za zdravstveno i PIO, a dobijaju čak i mesečne apanaže. To, međutim, negde nije dovoljno, pa sveštenstvo u siromašnim slavonskim selima dobija i 200 evra pomoći mesečno od Srbije.

Izvor: Vebsajt Novosti, R. Dragović, 06.04.2019.
Naslov: Redakcija