NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AMBALAŽI I AMBALAŽNOM OTPADU: Predviđeno uvođenje depozitnog sistema za staklenu, plastičnu i metalnu ambalažu. Udruženja koje proizvode ambalažu smatraju da Nacrt zakona nije predvideo jasne rokove za njegovu primenu, zbog čega preporučuju njegovu doradu

Svrha Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu je uvođenje tzv. depozitnog sistema za staklenu, plastičnu i metalnu ambalažu, a krajnji cilj smanjenje količine otpada, veći obim reciklaže, zaštita životne sredine i zdravlja građana, ali i ušteda građana i razvoj malih i srednjih preduzeća koji bi se bavili prikupljanjem, reciklažom i tretmanom otpada.

Depozitni sistem predviđa da za jedan proizvod kupljen u prodavnici ambalažu platite samo jednom, dok biste je svakom narednom prilikom vraćali u prodajne objekte i za nju dobijali povraćaj novca.

Na ambalaži bi trebalo da budu odvojene njena i cena samog proizvoda, a svi prodajni objekti trebalo bi da budu opremljeni sistemom za povraćaj staklene, plastične i metalne ambalaže.

Iskustva više od deset evropskih zemalja su da se procenat sakupljanja, samim tim i reciklaže, povećao za čak 90 odsto.

"Što predstavlja čistiju životnu sredinu, manje otpada na deponijama, manje troškove za komunalna preduzeća u prikupljanju i mnogo čistiju sredinu, u smislu i voda i zemljišta, manje divljih deponija i smatramo da će ova nadogradnja postojećeg sistema dati značajne, značajne rezultate u veoma kratkom roku", kaže Filip Abramović, pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine.

U Udruženju SEPEN, u kom se nalazi 11 kompanija koje proizvode ambalažu. Smatraju da Nacrt zakona nije predvideo jasne rokove za njegovu primenu, zbog čega preporučuju njegovu doradu, kaže izvršni direktor tog udruženja, Miloš Katić.

"Mi smo, kao industrija, insistirali da se prethodno izradi studija o izvodljivosti, ili tzv. analiza efekata i da se na osnovu nje definišu i rokovi i vrste materijala koji bi išli u depozitni sistem i objekti koji bi bili obveznici tog sistema, način uspostavljanja tog tzv. depozitnog sistema i ko bi upravljao tim sistemom", kaže Miloš Katić, SEPEN.

Iako je plan bio da se Nacrt zakona pošalje Vladi već u ponedeljak, na javnoj raspravi je usvojen predlog prisutnih predstavnika privrede i industrije da radna grupa koja je radila na skrajanju Nacrta zakona nastavi sa radom, kako bi on dodatno definisao neophodne predradnje za uvođenje ovog sistema, kakve su nabavka opreme, izrada softvera, priprema objekata i građana.

Zakon je, inače, predvideo da troškove uvođenja ovog sistema trpi industrija i privreda.

Izvor: Vebsajt RTV, Radoslavka Žigić, 04.03.2020.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija