NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VOJSCI SRBIJE: Mišlјenje Poverenice za zaštitu ravnopravnosti na Nacrt zakona
Ministarstvo odbrane je dopisom broj 1911-42 od 23.11.2017. godine, dostavilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije, radi davanja mišlјenja.
Postupajući po ovom dopisu, Poverenica daje mišlјenje na Nacrt zakona, sa aspekta delokruga rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav) zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbama člana 20. stav 1. Ustava propisano je da se lјudska i manjinska prava zajamčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolјi u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajamčenog prava, dok je stavom 2. istog člana propisano da se dostignuti nivo lјudskih i manjinskih prava ne može smanjivati.
Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009), koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 4. propisano je načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama čl. 5-14. definisani su različiti oblici povrede načela jednakosti, odnosno diskriminatornog postupanja.
Uredbom o ratifikaciji Konvencije Međunarodne organizacije rada br. 111 koja se odnosi na diskriminaciju u pogledu zapošljavanja i zanimanja ("Sl. list FNRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 3/61), propisano je da diskriminacija predstavlјa i svako pravlјenje razlike, isklјučenje ili davanje prvenstva koje ima za posledicu ukidanje ili narušavanje jednakih mogućnosti ili tretmana u zaposlenju ili zanimanju, koje utvrdi zainteresovana članica nakon savetovanja sa reprezentativnim organizacijama poslodavaca i radnika, ukoliko postoje i drugih odgovarajućih tela.
Imajući u vidu navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti povodom pojedinih rešenja sadržanih u Nacrtu zakona, daje sledeće mišlјenje:
1. U članu 6. Nacrta zakona, kojim se uređuje član 41. stav 2. Zakona o Vojsci Srbije propisano je da: "Podoficir koji je stekao odgovarajuće visoko obrazovanje predviđeno elementima formacijskih mesta utvrđenih formacijom može se do navršene 43 godine života proizvesti u čin potporučnika pod uslovima i na način koji propiše Vlada, na predlog ministra odbrane."
Odredbama člana 16. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjuje se diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava iz oblasti rada. Odredba stava 3. ovog člana propisano je da se ne smatra diskriminacijom pravlјenje razlike, isklјučenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlјa stvarni i odlučujući uslov obavlјanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, kao i preduzimanje mera zaštite prema pojedinim kategorijama lica iz stava 2. ovog člana (žene, trudnice, porodilјe, roditelјi, maloletnici, osobe sa invaliditetom i drugi). Pored toga, odredbama člana 8. Zakon o zabrani diskriminacije propisano je da povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilј ili posledice preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilјa koji se ovim merama ostvaruje. Takođe odredbama člana 20. ovog zakona zabranjuje se diskriminacija, između ostalog, i u odnosu na uslove za zapošlјavanje i izbor kandidata za obavlјanje određenog posla, uslove rada i sva prava iz radnog odnosa, obrazovanje, osposoblјavanje i usavršavanje, kao i napredovanje na poslu.
Pored navedenih antidiskriminacionih propisa, važno je napomenuti, imajući u vidu proces pristupanja Evropskoj uniji i član 3. stav 4. Direktive o jednakosti pri zapošlјavanju Saveta Evropske unije (2000/78/EK) kojom je propisano da države mogu obezbediti da se deo direktive koji se odnosi na diskriminaciju na osnovu invaliditeta i godina starosti ne primenjuje na oružane snage. Pored toga, države mogu predvideti razlike u tretmanu na osnovu godina starosti, ukoliko su one, u okviru nacionalnog zakona, objektivno i razumno opravdane legitimnim cilјem, uklјučujući legitimnu politiku zapošlјavanja, tržište rada i cilјeve profesionalne obuke, ako su sredstva za postizanje tog cilјa odgovarajuća i neophodna (član 6. stav 1.).
Iz teksta Nacrta zakona, kao i iz obrazloženja Nacrta zakona, ostaje nejasno koje okolnosti su bile odlučujuće da se za napredovanje podoficira u čin potporučnika propiše kao uslov starosno doba i izabere konkretna starosna granica od 43 godine života. S tim u vezi, Poverenica je mišlјenja da je navedenu odredbu potrebno još jednom razmotriti sa aspekta antidiskriminacionih propisa.
2. U članu 18. stav 1. Nacrta zakona propisano je da se u članu 72a posle stava 1. dodaje novi stav 2. koji glasi: "Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako nije zaklјučen međunarodni ugovor, ministar odbrane može profesionalnom vojnom licu odobriti rad u strukturama međunarodne organizacije ili regionalne inicijative, pod uslovom da to nije u suprotnosti sa potrebama službe." Poverenik, posebno ukazuje na odredbe člana 140. Ustava, kao i na član 16. Zakona o zabrani diskriminacije, kojima je između ostalog propisano da je zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada.
3. U članu 26. Nacrta zakona propisano je da: "Vlada utvrđuje posebnu osnovicu za obračun plata profesionalnih vojnih lica.", a u stavu 2. da "Osnovica iz stava 1. ovog člana ne može biti niža od 75% od prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji isplaćene u mesecu koji prethodi mesecu u kojem se utvrđuje osnovica, prema poslednjem konačno objavlјenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a ukoliko to ne omogućavaju odobrena sredstva u budžetu Republike Srbije namenjena za plate, Vlada može u skladu sa odobrenim sredstvima utvrditi nižu osnovicu za obračun plata profesionalnih vojnih lica." Poverenik ukazuje na odredbe člana 1. stav 3. tačka 4) Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016 i 108/2016) kojima je propisano da su zaposleni u javnom sektoru i profesionalni pripadnici Vojske Srbije i lica u radnom odnosu u drugim organima na koje se primenjuju propisi o profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije, dok je članom 7. stav 1. ovog zakona propisano da je osnovica jedinstvena za sve zaposlene i utvrđuje se za svaku budžetsku godinu zakonom o budžetu Republike Srbije, uz prethodno pribavlјeno mišlјenje Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije o predlogu visine osnovice u postupku pripreme tog zakona. Odredbama člana 17. Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru takođe je propisano da izuzetno od odredaba ovog zakona kojima se utvrđuju osnovni elementi plate i platne grupe i platni razredi, elementi plate profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i njihova visina uređuju se u skladu sa posebnim zakonom, tako da njihova plata bude utvrđena u okviru raspona koji odražava odnos najmanje i najveće osnovne plate utvrđene u skladu sa koeficijentima platnih grupa i platnih razreda iz člana 15. ovog zakona i primenom osnovice iz člana 7. stav 1. ovog zakona, odnosno osnovice koja je ista za sve na koje se Zakon o sistemu plata odnosi. S tim u vezi, Poverenica je mišlјenja da odredbu člana 26. Nacrta zakona treba uskladiti sa odredbama čl. 1, 7. i 17. Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. Istovetna primedba odnosi se i na odredbu člana 38 Nacrta zakona.
4. U članu 33. Nacrta zakona, kojim se uređuje član 120. stav 3. Zakona o Vojsci Srbije, propisano je da se "Civilna lica na službi u Vojsci Srbije primaju u službu bez javnog konkursa, prijemom iz drugog državnog organa, javne ustanove i druge javne službe, kao stipendisti i u drugim slučajevima, pod uslovima propisnim ovim zakonom." Odredbom člana 49v stav 1. Zakona o državnim službenicima ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 81/2005 - ispr., 83/2005 - ispr., 64/2007, 67/2007 - ispr., 116/2008, 104/2009, 99/2014 i 94/2017), propisano je da "Službenik koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme u organu autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, gradske opštine, službi i organizaciji koje osniva nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine prema posebnom propisu, može biti preuzet bez konkursa u državni organ, ako se o tome sporazumeju rukovodioci koji rukovode navedenim organima, odnosno službom i organizacijom i ako službenik na to pristane." Imajući u vidu navedeno Poverenica smatra da je potrebno Nacrtom zakona proširiti mogućnost preuzimanja i na druge organe kako je to predviđeno Zakonom o državnim službenicima.
5. Članom 37. Nacrta zakona menja se član 125. Zakona o Vojsci Srbije koji glasi: "Pri izboru za prijem u službu u svojstvu civilnog lica na službi u Vojsci Srbije dodatno se vrednuje činjenica da je kandidat supružnik, odnosno član porodice poginulog profesionalnog pripadnika Vojske Srbije, poginulog ili umrlog od posledica povreda zadobijenih u vršenju službe u Vojsci Srbije, dete palog borca, supružnik profesionalnog pripadnika Vojske Srbije premeštenog iz jednog u drugo mesto službovanja i supružnik odnosno član porodice profesionalnog vojnog lica." Poverenik predlaže da se još jednom razmotri ova odredba, s obzirom na to da nije jasno na koji način će se vrednovati navedene činjenice. Ukazuje, da je odredba u važećem Zakonu o Vojsci Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 116/2007, 88/2009, 101/2010 - dr. zakon, 10/2015 i 88/2015 - odluka US), preciznije i adekvatnije formulisana sa aspekta antidiskriminacionih odrdaba.
6. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišlјenja da je Nacrtom zakona potrebno obuhvatiti i odredbu člana 11. Zakona o Vojsci Srbije, kojom je propisano da se "Odredbe ovog zakona o sastavu Vojske Srbije jednako odnose na žene i muškarce." Poverenik predlaže da se u Nacrt zakona unese i odredba prema kojoj svi pojmovi koji se koriste u tom zakonu u muškom rodu obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu. Upotreba jezika, u kojem se prisustvo, jednak status i uloge žena i muškaraca u društvu ravnopravno odražavaju i tretiraju sa jednakom vrednošću i dostojanstvom, suštinski je aspekt rodne ravnopravnosti i od značaja je za postizanje faktičke ravnopravnosti polova, što je propisano i u međunarodnim dokumentima koji se odnose na nediskriminatornu upotrebu jezika, kao što su Plan za korigovanje sadašnje neravnoteže između muškaraca i žena u političkom životu Međuparlamentarne unije i Preporuke Odbora ministara o eliminisanju seksizma u jeziku R (90)4.
7. Takođe, ponovo ukazuje (kao i u ranije datom mišlјenju broj 011-00-36/2016-03 od 24.11.2016. godine), na to da je izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije potrebno obuhvatiti i odredbu člana 149. stav 1. tačka 5) Zakona o Vojsci Srbije, koja glasi: "5) postupanje kojim se vređa dostojanstvo podređenih, naročito s obzirom na pol, versko ubeđenje ili nacionalnu pripadnost ili kršenje prava koja im po zakonu pripadaju;". S tim u vezi mišlјenja je da je navedenu odredbu potrebno uskladiti sa članom 2. Zakona o zabrani diskriminacije i umesto posebnog isticanja samo tri lična svojstva navesti sva lična svojstva koja mogu biti osnov diskriminacije. Navedeno se može izvršiti bilo navođenjem svih ličnih svojstava u Nacrtu zakona ili upućivanjem na odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Pored toga, mišlјenja je da je reč "podređenih" potrebno zameniti rečima "pripadnika Vojske Srbije" nezavisno od toga da li su oni hijerarhijski podređeni ili nadređeni.
Izvor: Vebsajt Poverenice, 06.12.2017.Naslov: Redakcija